Barozo poziva na pauzu u proširenju EU posle pridruživanja Bugarske i Rumunije

26/09/2006

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je u ponedeljak da bi trebalo da dođe do pauze u procesu proširenja EU posle prijema Bugarske i Rumunije kako bi se Uniji omogućilo da sredi svoje institucionalne i ustavne probleme.

(AP, Rojters, AFP, BBC, Internešenel Herald Tribjun, AKI, EUobzerver, EUpolitiks - 25/09/06; EurAktiv - 21/09/06; Fondacija Bertelsman - 20/09/06)

Predsednik EK Žoze Manuel Barozo (desno) i francuski premijer Dominik de Vilpen na zajedničkoj konferenciji za novinare posle njihovog sastanka u ponedeljak (25. septembra) u Briselu. [Geti Imidžis]

EU ne bi trebalo da prima nove članove posle Bugarske i Rumunije pre nego što sprovede predstojeće institucionalne reforme, izjavio je u ponedeljak (25. septembra) predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo.

On je to rekao dan pre nego što je EK objavila svoj najnoviji izveštaj o te dve balkanske zemlje, preporučivši da im se omogući pristupanje EU 1. januara 2007. godine.

«Bilo bi nesmotreno uvoditi druge zemlje članice, pored Rumunije i Bugarske», rekao je Barozo na konferenciji za novinare održanoj u Briselu, posle sastanka sa francuskim premijerom Dominikom de Vilpenom. «Nismo u poziciji da dalje integrišemo Evropu bez daljih institucionalnih reformi. Postoje neki limiti naših apsorpcionih kapaciteta.»

Sporazum iz Nice koji su lideri EU postigli krajem 2000. godine, više od dve godine pre nego što je u februaru 2003. stupio na snagu, obavezuje Uniju da sprovede institucionalne reforme posle prijema svog 27. člana.

«Ne možemo da nastavimo proširenje bez razjašnjenja institucionalnih pitanja, glasanja i donošenja odluka», izjavio je Barozo novinarima.

Predloženi ustavni sporazum EU mogao je da pomogne da se regulišu postojeći problemi i ograničenja za dalje proširenje, ali je ostavljen po strani nakon što su ga holandski i francuski birači odbacili na odvojenim referendumima održanim prošle godine.

«Koliko daleko možemo da odemo, a da ne učinimo EU neefikasnom», upitao je de Vilpen ponavljajući Barozov poziv za prekid dalje ekspanzije. «Potrebni su nam principi o opštim pravilima pre nego što možemo početi da razmišljamo o daljim fazama proširenja.»

Barozova izjava vezana za ustavni sporazum dolazi nekoliko meseci nakon što su se lideri EU u junu saglasili da pokušaju da reše trenutni zastoj do kraja 2008. godine.

Prema pisanju briselskog EUobzervera, komesari EU za komunikacije i regionalnu politiku Margo Volstrom i Danuta Hibner sastaće se u petak sa takozvanom «Amato grupom» da razgovaraju o pronalaženju rešenja za potpuni zastoj izazvan odbacivanjem ustava od strane Holanđana i Francuza.

U međuvremenu, zemlja na koju će najviše uticati koraci u pravcu rešavanja institucionalnih problema bloka je Hrvatska, koja je zajedno sa Turskom počela razgovore sa Briselom o članstvu u EU u oktobru i nada se da će završiti proces do 2009. godine.

Reforma kojom bi se proširenoj EU omogućilo da funkcioniše efikasnije verovatno bi podrazumevala manje odlaganje u pridruživanju Hrvatske. Barozo je međutim u ponedeljak naglasio da bi voleo da ta zemlja «pristupi što je brže moguće, ako ispuni sve kriterijume».

Za Tursku, koja se suočava sa podužim reformskim programom, ne očekuje se da će završiti pregovore još najmanje deset godina.

Među drugim zemljama koje se nadaju pridruživanju EU su Makedonija, koja je dobila zvanični status kandidata 2005, ali joj nije određen datum početka razgovora o članstvu, kao i Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija.