Podela Vojske Srbije i Crne Gore iz perspektive Srbije

21/09/2006

Posle raspada državne zajednice, Srbija i Crna Gora sada pokušavaju sa uspostave odvojene profesionalne vojske, manje, ali tehnički bolje opremljene.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 21/09/06

Vojnici Nacionalne garde podižu srpsku zastavu ispred zgrade saveznog parlamenta u Beogradu. [Geti Imidžis]

Zajednička vojska Srbije i Crne Gore bila je jedina zajednička institucija labave federacije koja je nastavila da funkcioniše do kraja. Nakon što se Crna Gora na referendumu 21. maja odlučila za nezavisnost, dve zemlje su počele pregovore o podeli vojne imovine.

Prema sporazumu, obe zemlje zadržavaju vojnu imovinu koja se nalazila na njihovim teritorijama u vreme državne zajednice. Međutim, crnogorski zvaničnici su saopštili da žele znatno da smanje broj vojnika i vojnog potencijala. To znači da će veći deo oružja i opreme biti prodat i biće uspostavljena profesionalna vojska od otprilike 2.500 pripadnika. Državna zajednica imala je obavezni vojni rok i regruti su pozivani da služe vojsku šest meseci u periodu između 19 i 21 godine života.

Podela je olakšana činjenicom da je bila planirana -- Crna Gora je imala oko 5,4 odsto ukupnog borbenog potencijala koji je bio jednak udelu republike u vojnom budžetu.

To se međutim nije odnosilo i na mornaricu, koja je uglavnom locirana u Crnoj Gori. Okončanje državne zajednice ostavlja Srbiju bez izlaza na more. Neki u Beogradu su ukazali da bi Crna Gora mogla da dozvoli Srbiji da zadrži mornaricu manjeg obima na crnogorskoj obali.

Srbija planira da stvori vojsku koju će, do 2010. godine, činiti uglavnom profesionalni vojnici, dok će broj rezervnih biti značajno povećan. Prema zvaničnim procenama, vojska bi do 2007. godine trebalo da ima oko 36.000 pripadnika umesto trenutnih 50.000. Taj broj bi se potom do 2010. godine sveo na manje od 30.000.

Međutim, Vojska Srbije suočava se sa nedostatkom novca, a vazduhoplovstvo je u posebno nepovoljnom položaju. Prema rečima zamenika komandanta vazduhoplovnih snaga pukovnika Nebojše Đukanovića, od 240 aviona i helikoptera Vojske Srbije, samo je oko 60 još uvek u upotrebi. Najozbiljniji problem sa kojim se suočavaju vazduhoplovne snage -- koje su bile teško uzdrmane tokom sukoba sa NATO-om 1999. godine -- je remont aviona MiG-29. To je konstantno odlagano zbog nedovoljnih finansijskih sredstava.

Ustavom Srbije nisu jasno definisana ovlašćenja premijera i predsednika u komandovanju vojskom. Bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković i zvaničnici ministarstva sada su u nadležnosti srpske vlade, ali ministar još uvek nije dobio pravo da glasa na sednicama vlade.

Predsednik Srbije Boris Tadić je početkom avgusta rekao da neće dozvoliti «dvostruko komandovanje vojskom». Međutim, to pitanje verovatno neće biti rešeno dok se ne usvoji novi Ustav Srbije.