Srbija odugovlači restituciju

06/09/2006

U Srbiji, jedinoj evropskoj zemlji koja nije svojim građanima vratila imovinu koju su konfiskovali komunisti i nacisti, oko 500.000 ljudi čeka da ponovo dobije svoju imovinu.

Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times -- 06/09/06

Bivši vlasnici podneli su zahteve za skoro ceo centar Beograda, što je osujetilo investicije u tom delu prestonice. [AFP]

Građani Srbije čiju su imovinu zaplenili nacisti tokom Drugog svetskog rata -- a posle toga komunisti -- imali su rok do kraja juna da podnesu zahteve za povratak svog poseda. Prema Direkciji za imovinu, podneto je između 100.000 i 150.000 zahteva. Mreža za restituciju, koja okuplja bivše vlasnike, procenjuje da svaki kontakt uključuje najmanje tri zahteva, što znači da će direkcija obrađivati oko 500.000 zahteva.

Prema ranijim statističkim podacima, podnosioci zahteva koji sada žive u Sjedinjenim Državama traže preko ambasade u Beogradu povratak imovine u vrednosti 500 miliona dolara.

Statistika pokazuje da je država oduzela 726 miliona kvadratnih metara -- ili 20.000 jedinica imovine. Pored toga, takođe su oduzimani vrednosni papiri, obveznice, intelektualno i industrijsko vlasništvo. Prema Zakonu o denacionalizaciji -- koji će, kako se očekuje, biti usvojen i sproveden do kraja godine -- imovina treba da se vrati prethodnim vlasnicima. Ako je to nemoguće, mora da se ponudi novčana nadoknada. Mreža za restituciju saopštila je da će imovina fizički moći da se vrati u 90 odsto slučajeva.

Slovenija, Češka Republika, Slovačka i Mađarska počele su restituciju pre 15 godina. Bugarska (1992), Nemačka (1994), Rumunija, Hrvatska i Poljska (1996), Makedonija (1998), Bosna i Hercegovina (2000), Crna Gora (2002) i Albanija (2004) takođe su počele proceduru restitucije. Srbija međutim još uvek pravi popis konfiskovane imovine.

Prema zakonu koji je usvojen u maju, crkve i verske zajednice dobiće nazad svoju imovinu. Prema državnim podacima, od ukupne nacionalizovane imovine, oko 3 odsto pripada crkvama i verskim zajednicama.

Restitucija imovine njenim pravim vlasnicima nije samo ispravljanje istorijske nepravde. Kada strani investitori počnu da se raspituju o kupovini zemljišta u srpskim gradovima, oni nailaze na ozbiljne probleme u pogledu vlasničkih prava.

Ozbiljni investitori ne žele zemljište koje, prema sadašnjem zakonu, može da se kupi na 99 godina, uz opasnost da se pojavi pravi vlasnik i traži povraćaj zemljišta. U centru Beograda, bivši vlasnici su podneli zahteve za skoro ceo centar grada, što je osujetilo investicije u prestonici.

Prilikom kupovine društvenog ili državnog preduzeća sada se 5 odsto stavlja u Fond za restituciju. Fond ima 50 miliona evra. Direktor Uprave trezora Vesna DŽinić smatra da će Srbija, da bi završila proces restitucije, morati da potroši između 35 i 200 milijardi evra.