U Bugarskoj iskopan unikatni zlatni bodež

09/08/2006

Bodež star 5.000 godina i više od 500 drugih zlatnih predmeta koje su arheolozi nedavno pronašli u centralnoj Bugarskoj bacili su novo svetlo na drevnu tračansku civilizaciju.

(Indipendent, UPI - 08/08/06; AP, ABC, Sofijska novinska agencija, novinska agencija Fokus - 07/08/06; Rojters, DPA, BBC, VOA, Skotsmen, Sofijska novinska agencija - 06/08/06)

Tračanski zlatni bodež i komadi nakita koji datiraju iz 3. milenijuma pre Hrista izloženi su u Nacionalnom istorijskom muzeju u Sofiji. [Geti Imidžis]

Nedavno iskopano zlato koje uključuje redak predmet, bodež star 5.000 godina, biće u sredu (9. avgusta) izloženo u Nacionalnom istorijskom muzeju (NIM) u Sofiji.

Bodež dužine 16 cm i 545 komada tračanskog zlatnog nakita koji datira iz 3. milenijuma pre Hrista otkriveni su u blizini bugarskog sela Dabene, oko 120 kilometara istočno od prestonice, tokom iskopavanja koja je predvodio arheolog Martin Hristov.

«To je stvarno senzacionalno otkriće», rekao je direktor NIM Božidar Dimitrov u nedelju, kada je najavljena izložba blaga. «Bodež, za koji verujemo da je napravljen od zlata i platine, najverovatnije je pripadao nekom tračanskom vladaru ili svešteniku. Nijedan predmet takve vrste nije pronađen čak ni u legendarnom gradu Troji», dodao je on.

Bodež je odlično očuvan i izuzetno oštar, tako da bi neko mogao čak i da se «brije sa njim», izjavio je Dimitrov.

Iskopavanja u blizini Dabene počela su pre skoro dve godine, nakon što su arheolozi NIM-a primetili suprugu jednog farmera koja je na sebi imala ogrlicu izuzetne izrade. Žena im je rekla da je njen suprug naišao na ogrlicu dok je traktorom orao svoje njive.

Posle desetomesečnih iskopavanja na tri brežuljka u blizini sela, arheolozi su saopštili da su pronašli preko 15.500 minijaturnih perli i prstenova koji su predstavljali delove različitih komada nakita starih, kako se smatra, preko 4.000 godina. Ti predmeti su možda bili nošeni u sklopu pogrebne odore. Oni su, kako se navodi, urađeni sa izuzetnim umećem -- na primer, mesta na kojima su neki prstenovi spojeni ne mogu se videti običnim mikroskopom.

Arheolozi su u početku mislili da su pronašli ostatke drevnog centra za kovanje metala. Međutim, s obzirom da do sada nisu otkrili tragove naseobine ili svetilišta na lokaciji u Dabenama, oni veruju da je to mesto bilo korišteno za odavanje poštovanja bogovima, posebno Gei, boginji zemlje.

«Brežuljci su izgleda deo kompleksa», rekao je Hristov. «Neki od njih su slični grobnicama, dok su drugi očigledno ritualna mesta na kojima su drevni narodi pokopavali svoje darove bogovima.»

Prema nekim izvorima, Tračani su živeli u današnjoj Bugarskoj i delovima savremene Grčke, Rumunije, Makedonije i Turske u periodu između 4.000 godine pre Hrista i 8. veka naše ere, kada su se asimilirali sa Slovenima koji su zauzimali te teritorije. Drugi smatraju da su se oni stopili mnogo ranije -- oko 45. godine naše ere. Mada su Tračani naseljavali ta područja najmanje 4.000 godina, malo toga je poznato o njihovoj misterioznoj civilizaciji, s obzirom da nisu imali pisani jezik i da nisu ostavili za sobom očuvane zapise.

Neki eksperti ukazuju da su bodež i zlatni nakit koji su do sada pronađeni u Dabenama rad naroda starijeg od Tračana.

Poslednje dve godine bile su izuzetno produktivne za bugarske arheologe. Manje od mesec dana pre nego što je u avgustu 2005. godine saopšten pronalazak blaga koje sadrži preko 15.000 komada nakita, arheolozi su iskopali unikatnu kolekciju tračanske riznice sa 50 predmeta starih 2.400 godina, koja je uključivala zlatni venac sa naslikanom grčkom boginjom Nikom.

Maska od čistog zlata veličine tanjira, nalik «Agamemnonovoj maski» koju je pronašao Šliman u Troji, iskopana je 2004. godine u centralnoj Bugarskoj.