Koštunica kaže da je Kosovo važnije od članstva u EU

01/08/2006

Srbija će nastaviti da se protivi nezavisnosti Kosova čak i ako to naškodi nastojanjima zemlje za članstvo u EU, izjavio je premijer Vojislav Koštunica beogradskom dnevniku.

(EUobzerver, Blic - 01/08/06; AP, Rojters, BBC, CNN, AKI, Radio B92, Beta - 31/07/06)

Srpski premijer Vojislav Koštunica kaže da Beograd može da prihvati «suštinsku autonomiju», ali ne nezavisnost Kosova. [Geti Imidžis]

Srbija neće prihvatiti nezavisnost kao rešenje za pitanje statusa Kosova, čak i ako to naškodi nastojanjima zemlje za članstvo u EU, izjavio je premijer Vojislav Koštunica u intervjuu objavljenom u ponedeljak (31. jul).

«Srbija će odbiti rešenje kojim se Kosovo uzima od Srbije i, što je vrlo važno, nastaviće da smatra Kosovo delom svoje teritorije», izjavio je on beogradskom dnevniku Danas.

Prema Koštunicinim rečima, neki u međunarodnoj zajednici predložili su da se Srbija odrekne Kosova zarad članstva u EU. Iako ulazak u Uniju zahteva ispunjavanje određenih uslova, to ne uključuje «teritorijalne ustupke», rekao je premijer.

Pravno još uvek deo Srbije, Kosovo je pod upravom UN od juna 1999. godine, kada je intervencijom NATO-a koja je trajala 78 dana okončan višemesečni sukob između gerilaca kosovskih Albanaca i srpskih snaga koje su optužene za etničko čišćenje u pokrajini.

U sukobu koji je trajao od 1998. do 1999. godine živote je izgubilo oko 100.000 kosovskih Albanaca, a oko 800.000 ljudi bilo je prisiljeno da napusti svoje domove. Danas u pokrajini još uvek živi oko 100.000 Srba, dok lokalna albanska većina čini otprilike 90 procenata od ukupno 2 miliona stanovnika.

Razgovori o određivanju konačnog statusa Kosova kojima predsedavaju UN -- uključujući sastanak na visokom nivou 24. jula -- još uvek nisu doneli značajan napredak. Dve strane ostaju veoma udaljene u svojim stavovima. Kosovski Albanci kažu da neće prihvatiti ništa manje od nezavisnosti, dok Srbija insistira da će prihvatiti samo «suštinsku autonomiju».

Citirajući zapadne diplomate, Rojters je izvestio da velike sile uključene u proces određivanja statusa ne vide mnogo alternativa nazavisnosti, koju bi narednih godina nadgledali EU i NATO.

Specijalni izaslanik UN-a Marti Ahtisari, kako se navodi, u septembru planira da informiše Savet bezbednosti UN-a o pregovorima o statusu. Ako rešenje ne bude postignuto, Savet bi mogao da ga nametne.

«Pozicija Srbije biće da se ponovi da je Kosovo deo Srbije», rekao je Koštunica. «To nije prazna retorika, neko zakonska i ustavna formulacija.»

Međutim, on se ogradio od nedavne izjave Tomislava Nikolića, zamenika lidera ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, koji je rekao da Srbija treba da se «bori za Kosovo» u slučaju da pokrajina dobije nezavisnost.

«Srbija je do sada pribegavala samo pravnim argumentima, a ne sili», rekao je Koštunica. «Tako će postupati i u budućnosti.»

Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković izjavio je u ponedeljak da se vojska ne priprema za rat kao odgovor na moguću secesiju Kosova. «Ne razmišljamo o oružanim sukobima, niti nameravamo da pripremamo oružane snage za aktivno učešće u oružnim konfliktima», izjavio je ministar tokom posete Novom Sadu.

U međuvremenu, sledeća, dvodnevna runda razgovora o Kosovu, zakazana je za 7. avgust i očekuje sa da će biti usredsređena na lokalne reforme i prava manjina.