Lideri kosovskih Albanaca i srpski lideri ostali pri svojim stavovima na samitu u Beču

25/07/2006

«Sastanak slonova» u ponedeljak u Beču dao je liderima kosovskih Albanaca i srpskim liderima šansu da ponove svoja oštro suprotstavljena gledišta o budućnosti Kosova.

Blerta Fonići za Southeast European Times iz Beča – 25/07/06

Predsednik Srbije Boris Tadić (desno) razgovara sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom tokom konferencije za novinare posle runde razgovora o budućem statusu Kosova održane u ponedeljak (24. jula) u Beču. [Geti Imidžis]

Politička faza pregovora o statusu Kosova počela je u ponedeljak (24. jula), kada su lideri kosovskih Albanaca i srpski lideri održali svoj prvi direktan sastanak. To je prvi put od intervencije NATO-a da su se lideri dve strane sastali da razgovaraju o budućnosti Kosova.

Na napetom jednodnevnom sastanku u Beču suprotstavljeni su zahtevi većine kosovskih Albanaca za potpunom nezavisnošću sa opiranjem Srbije toj opciji. Četiri najviša zvaničnika -- predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, kosovski premijer Agim Čeku, predsednik Srbije Boris Tadić i srpski premijer Vojislav Koštunica -- održali su govore ponavljajući utvrđene stavove svojih strana.

Delegacije su ušle u prostoriju sa različitih strana i nije bilo rukovanja.

«Očigledno je da stavovi dve strane ostaju veoma udaljeni: Beograd bi pristao na gotovo sve osim nezavisnosti, dok Priština ne bi prihvatila ništa osim potpune nezavisnosti», izjavio je novinarima izaslanik UN-a za razgovore o statusu Marti Ahtisari.

Tehnički još uvek deo Srbije, Kosovo je pod upravom misije UN-a od 1999. godine. Albanska većina na Kosovu snažno se zalaže za odvajanje od Srbije, a Beograd želi da zadrži neki vid suvereniteta nad pokrajinom.

Do sada je održano osam rundi tehničkih razgovora između delegacija koje predstavljaju dve strane, ali sa malim pokazateljima napretka.

«Nezavisnost Kosova je alfa i omega, početak i kraj našeg stava», rekao je Sejdiu u svom govoru na sastanku održanom u ponedeljak. «Zainteresovani smo za izgradnju nezavisnog, suverenog i demokratskog Kosova za sve građane».

On je takođe pružio uveravanja kosovskim Srbima da će biti pravedno zastupljeni i pozvao ih da okončaju bojkot kosovskih institucija. Bojkot, dodao je on, predstavlja odraz pritiska Beograda, a ne stav kosovskih Srba.

«Srbi su dobrodošli u naše institucije i uvek će biti dobrodošli», ukazao je Sejdiu.

Tadić je u međuvremenu pozvao na kompromisno rešenje. Samo bi takva opcija «imala pravo i održivo značenje i mogla da dobije podršku Srba», rekao je on. On je takođe izjavio da mora da se postigne sporazum o decentralizaciji i zaštiti verskog i kulturnog nasleđa, nazvavši to «moralnim i političkim pitanjem od najvećeg značaja».

Koštunica je rekao da Srbija ne može da prihvati gubitak 15 procenata svoje teritorije, ali bi prihvatila da pruži Kosovu «suštinsku autonomiju». Prema tom predlogu, Beograd bi zadržao kontrolu nad spoljnom politikom, kontrolom granice i drugim ključnim oblastima, dok bi Kosovu dao nadležnost za većinu svakodnevnih pitanja.

«Ideja o stvaranju nove države na teritoriji Srbije je opasna», rekao je Koštunica.

Čeku je međutim odbacio bilo šta drugo osim nezavisnosti, ukazujući da nema pregovora o tom pitanju. «Uvereni smo da je Kosovo država; demokratska država, održiva i funkcionalna. Došli smo na sastanak da dobijemo međunarodnu podršku za našu državu», rekao je Čeku, bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova.