U izveštaju američke vlade ocenjeni napori u borbi protiv trgovine ljudima

07/06/2006

Zemlje jugoistočne Evrope preduzele su značajne napore u borbi protiv trgovine ljudima u 2005. godini, ali potrebno je učiniti više na ispunjavanju minimuma standarda, ukazuje američka vlada u izveštaju objavljenom u ponedeljak.

(Vašington Fajl, AP, Rojters, RFE/RL, UPI, DTT-NET, Sofijska novinska agencija - 06/06/06; američki Stejt department - 05/06/06)

U Godišnjem izveštaju o trgovini ljudima navodi se da Kipar nije sproveo nijedan značajni deo svog Nacionalnog akcionog plana -- dokumenta koji je u najvećoj meri i razlog što je Kipar 2005. godine prebačen sa Liste nadzora. [Američki Stejt department]

Pohvalivši većinu zemalja jugoistočne Evrope za njihove napore u borbi protiv trgovine ljudima u proteklih 12 meseci, američka vlada pozvala je sve zemlje u regionu da učine više.

«Trgovina ljudima je jedna nezakonita industrija prinude i iskorišćavanja najranjivijih ljudi u svetu za profit i ličnu korist», izjavila je američki državni sekretar Kondoliza Rajs u ponedeljak (5. maja) posle objavljivanja Godišnjeg izveštaja Stejt departmenta o trgovini ljudima. Borba protiv trgovine ljudima je «važan moralni poziv našeg vremena», dodala je ona.

U izveštaju objavljenom ove godine 149 zemalja svrstano je u jednu od četiri kategorije, na osnovu napora uloženih u kontrolu trgovine ljudima, krivično gonjenje umešanih u trgovinu i pružanje pomoći žrtvama.

Prva grupa koju čine zemlje za koje se smatra da ispunjavaju «minimum standarda u eliminisanju teških oblika trgovine», sadrži samo 26 zemalja, dve više nego u izveštaju objavljenom 2005. godine. Sve zemlje jugoistočne Evrope, osim Kipra, nalaze se u drugoj grupi. Ta kategorija uključuje zemlje koje pokazuju posvećenost rešavanju svojih problema vezanih za trgovinu ljudima, ali još uvek nisu ostvarile međunarodne standarde.

Kipar -- koji je uglavnom odredište trgovine -- nalazi se u drugoj grupi na Listi nadzora, zato što nije «pokazao dokaze povećanja napora za rešavanje ozbiljnog problema trgovine u svrhu seksualne eksploatacije». U izveštaju se kritikuje vlada zato što nije iskoristila svoj zakon o borbi protiv trgovine ljudima, proaktivno sprovela svoj Nacionalni akcioni plan i zvanično otvorila utočište za žrtve trgovine.

«Vlada treba odmah da odredi borbu protiv trgovine ljudima kao jasan politički prioritet», navodi se u dokumentu i pozivaju vlasti da pokrenu postupke za krivična dela trgovine ljudima. Druga predložena mera odnosi se na značajno smanjenje broja «umetničkih» viza za koje se veruje da omogućavaju seksualnu eksploataciju hiljada devojaka i žena svake godine.

Zahvaljujući većim naporima u suočavanju sa pitanjem trgovine ljudima, Grčka je poboljšala svoju poziciju, pomerivši se iz druge grupe na Listi nadzora u kojoj je bila prošle godine, u grupu dva u kojoj se nalazi još 78 zemalja.

Pored Tadžikistana, u delu izveštaja iz 2006. vezanom za najbolje međunarodne prakse, dve zemlje jugoistočne Evrope -- Bosna i Hercegovina (BiH) i Rumunija -- pohvaljene su za svoje akcije u borbi protiv trgovine ljudima preduzete u poslednjih 12 meseci. Velike operacije u BiH -- zemlji porekla, tranzita i odredišta za žene i devojčice kojima se trguje u svrhu sekualne eksploatacije -- dovele su do spasavanja 26 žrtava i hapšenja najmanje 14 trgovaca ljudima.

Rumunija, izvor i zemlja tranzita, pohvaljena je za svoju saradnju sa privatnim istražiocima na do sada najobuhvatnijem izveštaju o trgovini ljudima u toj zemlji.

Kada su u pitanju druge zemlje jugoistočne Evrope, Bugarska i Srbija i Crna Gora opisane su kao izvori, tranzitne zemlje i odredišta za žene i devojčice kojima se trguje u svrhu seksualne eksploatacije, dok je Hrvatska zemlja tranzita i u sve većoj meri izvor i odredište.

Makedonija je zemlja porekla, tranzita i, u nešto manjoj meri, odredište žena i dece kojima se trguje radi seksualne eksploatacije, a Turska je značajno odredište i tranzitna tačka za žene i decu kojima se trguje uglavnom u seksualne svrhe i u nešto manjoj meri u svrhu prisilnog rada.

Albanija se smatra pre svega zemljom porekla žena i dece kojima se trguje radi seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada.

«Štićenje potreba ljudskog dostojanstva oko kojih se ne može pregovarati jednako je poziv svake zemlje i svako mora da se drži istih visokih standarda moralnog postupanja, uključujući Sjedinjene Države», rekla je Rajsova u ponedeljak. «Mi u Americi priznajemo da smo i mi odredište za žrtve trgovaca ljudima i preduzimamo mere da što pre dođe dan kada nijedan muškarac, žena ili dete neće biti lišeni svojih prava i svog opšteg ljudskog statusa na teritoriji Amerike.»