MSP razmatra tužbu BiH protiv Srbije i Crne Gore za genocid

11/05/2006

Međunarodni sud pravde u Hagu počeo je u utorak razmatranje tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid.

Davor Konjikušić za Southeast European Times iz Beograda -- 11/05/06

Sudski proces za genocid održan je u Međunarodnom sudu pravde u Hagu. [Geti Imidžis]

Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu sada razmatra ono što eksperti nazivaju «do sada najtežim slučajem suda». Tužba Bosne i Hercegovine (BiH) protiv Srbije i Crne Gore za genocid prvi je slučaj u kojem je cela jedna zemlja optužena za genocid.

Šesnaest sudija MSP počelo je raspravu u utorak (9. maja). Oni prvo moraju da zaključe da li su nadležni da donesu odluku u tom predmetu. Ako se MSP proglasi nadležnim mogli bi da prođu meseci do donošenja presude.

BiH traži nadoknadu za izgubljene živote i imovinu tokom sukoba 1992-1995, u kojem je, kako se procenjuje, poginulo oko 200.000 ljudi, a čitavi muslimanski gradovi i sela bili su razoreni. Mada nije pominjana precizna cifra, Srbija bi, ako bude proglašena krivom, mogla biti obavezna da plati milijarde dolara odštete.

Advokati Srbije i Crne Gore tvrde da su optužbe preuveličane. Oni takođe osporavaju nadležnost suda, ukazujući da su UN suspendovale članstvo tadašnje Jugoslavije pre nego što je tužba podneta 1993. godine.

«Cela ideja postavljanja pitanja nadležnosti suda proističe iz činjenice da smo član Ujedinjenih nacija postali 2000, a konvenciju o genocidu potpisali tek 2001. godine. Implikacije toga su dvostruke: pre tog datuma nismo bili članica UN-a i samim tim ne može da nam se sudi pred ovim sudom, zato što samo zemlje članice UN-a, uz nekoliko izuzetaka koji se u ovom slučaju ne mogu primeniti, mogu da se pojave pred ovim sudom», izjavio je Vladimir Đerić, član pravnog tima Srbije i Crne Gore.

Jedan od ključnih argumenata tima Srbije i Crne Gore je odluka MSP-a iz decembra 2004. godine da odbaci tužbu koju je Srbija i Crna Gora podnela protiv NATO-a. Sud je istakao da u trenutku kada je tužba podneta 1999. godine bivša Jugoslavija nije bila članica UN-a.

BiH ukazuje da je Srbija tvrdila da je zakoniti naslednik bivše jugoslovenske federacije i da ne može određivati i birati kada želi legitimitet.

Tokom iznošenja argumenata i kontraargumenata u procesu, Srbija nije porekla da je BiH bila žrtva zločina, ali su pravni zastupnici ukazali da njihova zemlja nije odgovorna za dela počinjena pre demokratske revolucije 2000. godine.

«Mi se nikada nismo trudili da branimo bedni režim Slobodana Miloševića, kojem su se svi predstavnici koje su ovde pred vama u ovom procesu protivili», rekao je sudijama glavni predstavnik Srbije Radoslav Stojanović.

Međutim, BiH ostaje pri stavu da su ubistva, terorisanje i proterivanje Muslimana bili planirani, organizovani i finansirani iz Beograda i da je bio postavljen model ponašanja koji je jednak genocidu.

«To je skup pojedinačnih zločina -- strašno ponavljanje zlodela -- koje na kraju jasno postaje prvorazredni zločin genocida» , izjavio je američki advokat Tomas Frenk koji je savetnik BiH.

Hrvatska je takođe podnela tužbu za genocid protiv Srbije i Crne Gore, ali o njoj još uvek nije raspravljano.