Spor oko Piranskog zaliva još uvek sputava hrvatsko-slovenačke odnose

06/03/2006

Hrvatska i Slovenija još uvek se trude da postignu sporazum u sporu oko pomorske granice u Piranskom zalivu. Ako u direktnim razgovorima ne dođe do sporazuma to pitanje moglo bi da završi pred međunarodnim sudom.

Kristina Ćuk za Southeast European Times iz Zagreba -- 06/03/06

«Hrvatska mora da pronađe uslove za uspostavljanje stabilnih i dobrih odnosa sa Slovenijom, a traženje međunarodnog rešenja je verovatno jedini pravi put», izjavio je premijer Ivo Sanader. [Getty Images]

Posle više od deset godina Hrvatska i Slovenija još uvek nisu u stanju da reše svoj spor oko dela Jadrana koji povezuje dve zemlje. Pomorska granica u Piranskom zalivu -- poznatom u Hrvatskoj pod imenom Savudrijski zaliv -- ostaje neutvrđena, a povremeno dolazi i do kontroverzi oko prava na ribarenje.

Problem je zaostavština jugoslovenske ere tokom koje nikada nije izvršena jasna demarkacija morske granice. Iako su hrvatski i slovenački lideri potpisali sporazum 2001. godine, on je naišao na protivljenje hrvatske javnosti i nikada nije ratifikovan u parlamentu.

Slovenačka vlada je prošle jeseni uspostavila ekološku zonu duž svoje obale, što je podstaklo Zagreb da se žali da je povređen suverenitet zemlje. Prema rečima slovenačkog premijera Janeza Janše, njegova zemlja polaže pravo na teritorijalne vode koje se protežu 12 milja od njene obale i na slobodan pristup teritorijalnim vodama.

Zagreb je međutim odlučno odbacio tu tvrdnju. «Nećemo dozvoliti slovenačkim ribarima da ribare u hrvatskom delu Piranskog zaliva», izjavio je premijer Ivo Sanader, dodajući da će njegova vlada «učiniti sve da se izbegnu incidenti».

Hrvatska kaže da će tražiti međunarodnu arbitražu ili će slučaj prijaviti Sudu pravde u Hagu ili Sudu o pomorskom zakonu u Hamburgu.

«Slovenija ne može da bude neprijatelj Hrvatske; naprotiv; Slovenija je prirodni saveznik jer su obe zemlje proizašle iz Jugoslavije. Hrvatska mora da pronađe uslove za uspostavljanje stabilnih i dobrih odnosa sa Slovenijom, a traženje međunarodnog rešenja je verovatno jedini pravi put», rekao je Sanader.

Slovenački predsednik Janez Drnovešek izjavio je da obe strane treba da pokušaju da postignu sporazum kroz direktne razgovore, ali da bi trebalo da traže međunarodnu pomoć ako proces doživi neuspeh. Pitanje bi trebalo rešiti pre nego što Slovenija preuzme mesto predsedavajućeg EU 2008. godine, izjavio je on.

Činjenica da je Slovenija član EU i da je Hrvatska kandidat za članstvo daje dodatnu dimenziju ovoj kontroverzi. Ukazujući da je Zagrebu potrebna podrška njegovog suseda, slovenački zvaničnici su sugerisali da su prava na ribarenje u Piranskom zalivu vezana za pravila EU i optužili Hrvatsku da odugovlači ispunjavanje uslova EU iz te oblasti.

«Hrvatsko-slovenački odnosi ne mogu da naškode pregovorima Hrvatske sa EU», insistira Sanader.

Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je u februaru da je na dvema zemljama, a ne na Briselu, da reše to pitanje. Mada Evropska komisija (EK) može da pomogne u pregovaračkom procesu, dodao je on, ona nema stav o rešenju i ne može da pruži svoje mišljenje o tom pitanju.

«Uvereni smo da režim ribarenja koji funkcioniše na odgovarajući način može značajno da umanji broj incidenata. Međutim, dve zemlje moraju da pokušaju da pronađu rešenje zajedno», dodao je on.