Generalni sekretar NATO-a nada se da će Karadžić i Mladić biti uhapšeni do kraja 2006. godine

10/01/2006

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer pozvao je u ponedeljak Bosnu i Hercegovinu i Srbiju i Crnu Goru da uhapse begunce optužene za ratne zločine, Radovana Karadžića i Ratka Mladića, do kraja ove godine, kako bi mogle da počnu izgradnju bliskijih veza sa Alijansom.

(Rojters, Beta - 09/01/06; Rojters - 03/01/06; AP, Vašington Fajl - 30/12/05)

«Iskreno se nadam da je 2006. godina u kojoj će Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina ispuniti kriterijume za [program NATO-a] Partnerstvo za mir. To je odavno trebalo uraditi», rekao je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer. [AFP]

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer u ponedeljak (9. januara) je izrazio nadu da će Bosna i Hercegovina (BiH) i Srbija i Crna Gora ove godine biti u stanju da počnu izgradnju bliskijih veza sa Alijansom.

«Iskreno se nadam da će 2006. biti godina u kojoj će Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina moći da ispune kriterijume za pridruživanje programu NATO-a Partnerstvo za mir (PzM)», rekao je de Hop Shefer u ponedeljak na tradicionalnom novogodišnjem prijemu za novinare. Opisujući prijem dve zemlje u program kao «zaista veoma važan» i «dosta zakasneo», on je naglasio da one prvo moraju ispuniti uslove.

Uspostavljen 1994. godine program PzM omogućava NATO-u da gradi tešnje političke i vojne veze sa zemljama koje nisu članice Alijanse i predstavlja prvi značajan korak ka konačnom članstvu u NATO-u. Deset od 30 zemalja koje su potpisale sporazume o PzM sa Alijansom od nastanka programa postale su članice NATO-a, ukazuje se u izveštaju agencije Rojters od ponedeljka.

Glavni uslov koji je Alijansa odredila za prijem BiH i Srbije i Crne Gore u program PzM je potpuna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), uključujući hapšenje osumnjičenika za ratne zločine. Međunarodna zajednica posebno insistira na hapšenju i izručenju dva najtraženija optuženika tribunala -- bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i njegovog vojnog komandanta Ratka Mladića.

Karadžić i Mladić nalaze se u bekstvu deset godina. MKSJ je podigao optužnice protiv njih za, kako se tvrdi, umešanost u ratne zločine počinjene tokom sukoba u BiH (1992-1995). Obojica se suočavaju sa optužbama za genocid zbog svoje navodne uloge u 43-mesečnoj opsadi Sarajeva i masakr u Srebrenici 1995. godine.

Mnogi veruju da se Karadžić krije u istočnim delovima BiH pod kontrolom Srba, dok se za Mladića smatra da se nalazi u Srbiji.

EU, sa kojom je Srbija i Crna Gora u oktobru počela razgovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, upozorila je prošlog meseca Beograd da pregovori mogu da budu obustavljeni u svakom trenutku u slučaju nesaradnje u naporima da se optuženici -- posebno Mladić -- privedu pravdi.

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković potvrdio je krajem prošle godine da vojska nije poštovala naređenja da pronađe tog begunca. Nekoliko dana kasnije on je takođe otkrio da je Mladiću do novembra isplaćivana penzija.

«U NATO-u ili EU ne postoji zemlja koja bi dozvolila da se optuženi ratni zločinac slobodno kreće na njenoj teritoriji», rekao je u novembru podsekretar američkog Stejt departmenta za politička pitanja Nikolas Berns. «Mladić je na slobodi deset godina, a osam od tih deset godina uživao je potpunu zaštitu srpske države, srpske vojske, po njihovom sopstvenom priznanju», dodao je on.