Na samitu razgovarano o putu Balkana ka Evropi

09/01/2006

Zapadni Balkan ušao je u kritičan period, izjavio je komesar EU za proširenje Oli Ren na prošlomesečnom samitu na visokom nivou posvećenom budućnosti Balkana, navodeći pitanje Kosova.

Antonela Arhin za Southeast European Times – 01/09/06

Komesar EU za proširenje Oli Ren (desno) i predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović na konferenciji za novinare u Briselu 8. decembra 2005. godine. [AFP]

Budućnost Balkana bila je tema decembarskog međunarodnog samita na visokom nivou koji je okupio političare EU, zvaničnike vlada, poslovne lidere, predstavnike nevladinih organizacija, naučne radnike i predstavnike svetskih medija. Samit pod nazivom «Uvođenje Balkana u glavne evropske tokove» održan je u Palati Egmont u Briselu.

Razgovori su bili usredsređeni na tri glavna pitanja: 1) Da li Balkan postaje deo evropske ekonomije, 2) Koje se balkanske zemlje kreću ka članstvu u EU, i 3) Šta treba i ne treba raditi u obnovi i razvoju Balkana?

Zapadni Balkan prolazi kroz kritičan period, posebno zbog početka razgovora vezanih za rešavanje statusa Kosova, rekao je učesnicima samita komesar EU za proširenje Oli Ren.

Govoreći o procesu proširenja on ga je opisao kao jedan od glavnih oslonaca međunarodne i bezbednosne politike EU. Uprkos usporavanju koje je delimično izazvano budžetskim i ustavnim problemima Unije, EU ostaje posvećena stabilnosti, prosperitetu i budućem članstvu zemalja u regionu u EU, naglasio je Ren.

Ova 2006. godina biće ključna za te zemlje, rekao je komesar. Komentarišući nedavno hapšenje hrvatskog optuženika za ratne zločine Ante Gotovine, Ren ukazao da Hrvatska služi kao primer saradnje sa Haškim tribunalom -- primer koji bi trebalo da slede Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Crnogorski premijer Milo Đukanović izrazio je saglasnost, pozivajući Beograd da postupa u skladu sa tim. Govoreći o ekonomskoj situaciji u regionu Đukanović je istakao da nivo direktnih stranih investicija na zapadnom Balkanu ostaje ispod svog potencijala. Uzrok toga su uglavnom nerazrešeni politički procesi, ukazao je on.

Đukanović je pohvalio zemlje zapadnog Balkana zbog prepoznavanja značaja regionalne saradnje kao evolucionog koraka ka usvajanju poslovnih principa koji funkcionišu u EU. On je kao primere naveo trenutni proces uspostavljanja slobodne trgovinske zone u jugoistočnoj Evropi, aktivnosti u okviru investicionog sporazuma između OECD-a i Pakta za stabilnost, zajedničke napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i nedavno potpisani sporazum iz Atine o energetskoj zajednici.

Predsednik Srbije Boris Tadić takođe se obratio učesnicima samita. On je pozvao na «evropsko rešenje» za Kosovo koje je opisao kao široku formu samouprave koja neće narušiti suverenitet Srbije nad pokrajinom i pozvao na mere koje imaju za cilj osiguravanje zaštite srpske manjine na Kosovu.

Samit je organizovala tink-tenk organizacija Prijatelji Evrope sa sedištem u Briselu, u saradnji sa organizacijom Konrad-Adenauer-Stiftung, Institutom za demokratiju Konstantinos Karamanlis i Paktom za stabilnost jugoistočne Evrope.