Uhapšen optuženik za ratne zločine Ante Gotovina

08/12/2005

Posle više od četiri godine u bekstvu, jedan od najtraženijih optuženika Međunarodnog tribunala za ratne zločine, Ante Gotovina iz Hrvatske, uhapšen je i u četvrtak će biti prebačen u Hag.

(Razni izvori - 08/12/05; 21/12/04)

Penzionisani odbegli general Ante Gotovina uhapšen je na Kanarskim Ostrvima u sredu tokom noći. [Arhivski snimak]

Penzionisani hrvatski general Ante Gotovina uhapšen je na Kanarskim ostrvima u Španiji u sredu (7. decembra) tokom noći, saopštila je u četvrtak u Beogradu glavni tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine Karla del Ponte. On će u četvrtak kasnije tokom dana biti prebačen u Haški sud, rekla je del Ponte.

U izjavi koju je dao u Briselu ubrzo nakon što je saopštena ta vest, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer pozdravio je hapšenje. «Hapšenje Gotovine je dobra vest za svet. To je dobra vest za privođenje pravdi ljudi koji još uvek nisu osuđeni, ali koji su optuženi za vrlo teške zločine, najteže zločine. Ovo je dobra vest i mislim da je svakako to dobra vest i za Hrvatsku.»

Gotovina je bio jedan od trojice najtraženijih begunaca optuženih za ratne zločine počinjene tokom sukoba na Balkanu devedesetih godina, zajedno sa bivšim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem i njegovim vojnim komandantom Ratkom Mladićem. On je u bekstvu od juna 2001, ubrzo nakon što ga je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) optužio za navodnu umešanost u zločine počinjene nad krajiškim Srbima pred kraj sukoba u Hrvatskoj 1991-1995.

Hrvatska je 4. avgusta 1995. godine pokrenula vojnu ofanzivu pod nazivom Operacija oluja, sa ciljem da povrati kontrolu nad regionom Krajine, koji su zauzeli srpski separatisti 1991. godine. Tokom višednevne operacije i propratnih akcija koje su trajale do 15. novembra 1995. godine, Gotovina je bio komandant Operativne zone Split u Hrvatskoj vojsci. U tom svojstvu on je de jure i de fakto imao komandu i kontrolu nad svim hrvatskim snagama koje su u sklopu Operacije oluja bile razmeštene u južnom delu regiona Krajine, ustvrdili su tužioci Haškog suda u dopunjenoj optužnici protiv Gotovine koja je objavljena u martu 2004. godine.

Optužnica ga po četiri tačke tereti za zločine protiv čovečnosti i po tri tačke za kršenje zakona i običaja rata zbog progona, ubistava, pljačke imovine, bezobzirnog uništavanja gradova, mesta i sela, deportacije i drugih nehumanih dela koja su navodno počinjena tokom operacije. MKSJ smatra Gotovinu lično odgovornim za te zločine, uključujući ubistvo najmanje 150 krajiških Srba. Kako je izvešteno, oko 200.000 krajiških Srba je raseljeno kao rezultat ofanzive i propratnih akcija Hrvatske vojske.

Prema tužiocima Haškog tribunala, Gotovina je -- delujući samostalno ili u dogovoru sa drugima, među kojima su Ivan Čermak, Mladen Markač i bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman -- učestvovao u združenom kriminalnom poduhvatu čiji je opšti cilj bio nasilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz regiona Krajine. U sklopu tog poduhvata on je «planirao, podstrekivao, naredio, počinio, ili na drugi način podsticao i pomagao u planiranju, pripremi i izvršenju» navodnih zločina. Tužioci takođe tvrde da, mada je znao, ili imao razloga da zna, da će njegovi podređeni počiniti ili da su počinili zločine navedene u optužnici, Gotovina nije preduzeo neophodne mere da spreči te akte ili da kazni počinioce tih dela. Pored toga, on nije ispunio svoju obavezu da ponovo uspostavi i osigura javni red i bezbednost u regionu, uključujući njegov glavni grad Knin i okolne opštine.

Gotovina je rođen 12. oktobra 1955. na hrvatskom ostrvu Pašman u opštini Zadar. Profesionalni vojnik i bivši francuski legionar ranga glavnog kaplara, on se vratio u Hrvatsku u junu 1991. godine da pristupi Hrvatskoj nacionalnoj gardi kao komandant operacija i obuke svoje 1. brigade. Od februara do aprila 1992. godine Gotovina je bio zamenik komandanta Specijalne jedinice Glavnog štaba Hrvatske vojske, nakon čega je preuzeo šestomesečnu dužnost u Hrvatskom veću odbrane. U oktobru 1992. godine postavljen je za komandanta Operativne zone Split u Hrvatskoj vojsci, koja je kasnije preimenovana u Splitski vojni okrug, i ostao je na toj funkciji do marta 1996. godine. U međuvremenu je iz ranga brigadnog generala unapređen u rang general-majora, a potom u rang general-pukovnika.

Tuđman, koji je tada bio predsednik Hrvatske, je u martu 1996. postavio Gotovinu za šefa Inspektorata Hrvatske vojske. Stipe Mesić, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Hrvatskoj u februaru 2000, razrešio ga je dužnosti u vojsci 29. septembra te godine.

U izveštaju koji je podnela Savetu bezbednosti UN-a 23. novembra 2004, del Ponte je rekla da je bivši general nestao u junu 2001. godine, nakon što su ga hrvatske vlasti informisale da postoji zapečaćena optužnica protiv njega.

Nakon što je Gotovina nestao njegovo mesto boravka postalo je predmet spekulacija i polemika. Vršeći pritisak na Zagreb da uhapsi i izruči begunca MKSJ-a, del Ponte je isticala da je on primećen u Hrvatskoj u više prilika. Ona je takođe tvrdila da mu «dobro organizovana mreža podrške, uključujući i državne strukture», pomaže da izbegne pravdu.

Hrvatski zvaničnici, koji su u raznim prilikama javno pozivali Gotovinu da se preda tribunalu, ostali su pri stavu da je on pobegao iz zemlje, ali su obećali da će ga uhapsiti ako bude pronađen.

U izveštajima medija iz februara 2004. godine ukazano je da Gotovina slobodno živi u jugoistočnoj Francuskoj. Posle šestogodišnje službe u francuskoj Legiji stranaca on je 1979. godine stekao francusko državljanstvo. Smatra se da je posle toga određeno vreme živeo u Nici i Provansi na jugu Francuske i da je često putovao na mesta u Južnoj Americi i drugde.

«On uživa zaštitu mafije, čak i lokalnih moćnika. On ne mora da se krije; može da putuje iz zemlje bez ikakvih većih problema», napisao je francuski dnevnik Mond, citirajući izveštaj francuske obaveštajne agencije DST iz oktobra 2003. godine. Međutim, dnevnik je takođe ukazao da raniji izveštaji u kojima je navedeno da se begunac nalazi u Korzici, Marseju ili na drugim mestima u Francuskoj nisu doneli rezultate.

Jedanaestog oktobra 2004. godine EU je usvojila meru kojom se zamrzavaju «sva sredstva i ekonomski resursi koji pripadaju, ili su u vlasništvu, ili se nalaze kod» trojice najtraženijih optuženika MKSJ -- Karadžića, Mladića i Gotovine.