Zatražena restitucija konfiskovane imovine hrvatskih Jevreja

22/11/2005

Hrvatska preduzima korake u pravcu rešavanja problematičnog pitanja kompenzacije imovine prognanih Jevreja koju su tokom prošlog veka oduzeli ustaški i komunistički režimi.

Kristina Ćuk za Southeast European Times iz Zagreba -- 22/11/05

Hrvatski ministar pravosuđa Vesna Škare-Ožbolt rekla je da restitucija mora da se obavi bez obzira na nade Hrvatske u pogledu EU. [Geti Imidžis]

Prognani hrvatski Jevreji koji su izgubili svoju imovinu tokom vladavine dva uzastopna režima mogli bi da dobiju nadoknadu s obzirom da Zagreb radi na rešavanju tog dugogodišnjeg pitanja. Ukupan iznos restitucije mogao bi da dostigne 20 miliona evra.

Specijalni ambasador američkog Stejt departmenta za pitanja Holokausta Edvard B. Donel boravio je u oktobru u Zagrebu radi konsultacija. On je izjavio da je Vašington spreman da pregovara o bilateralnom sporazumu kojim će američki državljani biti obuhvaćeni hrvatskim Zakonom o restituciji iz 1996. godine.

Tokom 1941. godine ustaški režim u Hrvatskoj -- marionetski režim nacističke Nemačke -- naredio je hrvatskim Jevrejima da prijave svoju imovinu, uključujući kuće, stanove, bankovne račune i lične dragocenosti, kao što je nakit. Imovina im je onda oduzeta i u mnogim slučajevima data pripadnicima bivše nemačke manjine u Hrvatskoj, poznate pod nazivom Folksdojčeri.

Posle okončanja rata imovinu je nacionalizovala komunistička vlada.

Dok se pomera napred u pogledu svoje kandidature za pridruživanje EU Hrvatska se našla pod pritiskom da reši preostala pitanja restitucije sa zemljama članicama Unije, uključujući Italiju, Nemačku, Sloveniju, Mađarsku, Češku Republiku i Slovačku. Zagreb već pregovara sa Austrijom oko kompenzacije za Folksdojčere koji su proterani iz Hrvatske 1945. godine. To je sa druge strane naglasilo problem restitucije jevrejske imovine, s obzirom da su prognani Nemci izgubili imovinu koja je originalno pripadala hrvatskim Jevrejima.

Prema rečima zagrebačkog istoričara Ive Goldstajna, broj Jevreja koji traže restituciju ne bi trebalo da bude veliki. Međutim, dodao je on, taj proces bi trebalo da krene od 1941. godine, kada je oduzeta prva imovina.

Ako hrvatska vlada prihvati zahtev moraće da vrati imovinu u formi nekretnina ili da obezbedi finansijsku kompenzaciju. Jedna od najvećih prepreka je činjenica da je veliki deo nepokretne imovine pretvoren u stambene objekte, kuće, šumarske i poljoprivredne komplekse ili kancelarijski prostor. Tako na primer zgrada ukrajinske ambasade navodno pripada jevrejskoj porodici koja živi u iseljeništvu u Argentini.

Hrvatski ministar pravosuđa Vesna Škare-Ožbolt izjavila je da do restitucije mora doći bez obzira na nade Hrvatske u pogledu EU. To je problem koji postoji već više od pola veka, rekla je ona, i ne može se zauvek izbegavati, čak i ako se njegovo rešavanje pokaže kao komplikovan zadatak.