Američki zvaničnik poziva lidere političkih stranaka BiH da se dogovore oko ustavne reforme

22/11/2005

Podsekretar američkog Stejt departmenta Nikolas Berns u ponedeljak je izrazio nadu da će bosanski politički lideri saopštiti svoju spremnost da prerade Ustav Bosne i Hercegovine.

(Vašington Tajms, AP - 22/11/05; Vašington Fajl, Rojters, AP, BBC, VOA, RFE/RL - 21/11/05)

«Još uvek nismo tu. Još uvek nemamo sporazum», rekao je podsekretar američkog Stejt departmenta Nikolas Berns. «Međutim, uveren sam da se oni kreću u tom pravcu.» [AFP]

Visoki američki diplomata izrazio je nadu u ponedeljak (21. novembra) da će se tokom obeležavanja 10. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma (DPA) u Vašingtonu politički lideri iz Bosne i Hercegovine (BiH) složiti da prerade ustav svoje zemlje.

«Ono oko čega će se sutra nadamo se dogovoriti je da će se, kao politički lideri zemlje, posvetiti ovom procesu ustavne reforme, da će težiti tome narednih meseci uoči izbora 2006. godine», rekao je podsekretar američkog Stejt departmenta za politička pitanja Nikolas Berns.

Pre otprilike deset dana lideri osam vodećih vladajućih i opozicionih stranaka u BiH sastali su se u Briselu da razmotre izmene ustava, koji je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma. Oni su nastavili razgovore u nedelju u Vašingtonu uoči dvodnevnih ceremonija povodom godišnjice sporazuma, koje su počele u ponedeljak konferencijom pod nazivom «Više od Dejtona: Balkan i evroatlanska integracija».

«Dejtonom je uspostavljena država sa unutrašnjim podelama, unutrašnjim berlinskim zidovima kojima se jedna zajednica odvaja od druge, zato što je to bio jedini način da se zaustavi rat i da se izgradi privremeni i krhki mir», rekao je Berns na konferenciji održanoj pod pokroviteljstvom Američkog instituta za mir. «Deset godina kasnije ti unutrašnji zidovi moraju da se sruše. Narodima te zemlje -- Hrvatima, Srbima i Muslimanima -- mora se dozvoliti da se mešaju, mora im se dozvoliti da se integrišu kao što različiti ljudi rade u normalnim multietničkim državama.»

Sporazumom je BiH ostala podeljena na dva politička entiteta -- Federaciju BiH i Republiku Srpsku (RS) -- od kojih svaki ima svoju vladu i parlament. Pored toga, postoje nacionalni parlament i vlada, kao i tročlano predsedništvo čiji članovi predstavljaju tri glavne etničke zajednice.

Poslednjih meseci, dok je zemlja jačala svoje odnose sa međunarodnom zajednicom, intenzivirali su se pozivi za reformu, kako smatraju mnogi analitičari, jednog od najglomaznijih političkih i administrativnih sistema na svetu.

«Bosna ne može ostati rascepkana država i misliti da može da postane deo ujedinjene Evrope ili ujedinjenog NATO-a», rekao je Berns.

Prema predviđenim ustavnim izmenama dva entiteta će ostati, ali će njihova ovlašćenja biti prilično sužena, dok bi trenutno slabi nacionalni parlament i vlada bili ojačani. Tročlano predsedništvo bilo bi zamenjeno jednim predsednikom.

Govoreći na konferenciji u ponedeljak Ričard Holbruk, bivši američki ambasador u UN-u koji je posredovao u postizanju Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, takođe je pozvao političare BiH, posebno bosanske Srbe, da pristanu na reformu ustava.

«Moram da vam kažem iskreno da braneći Dejtonski sporazum u njegovoj sadašnjoj formi vi u suštini pokušavate da sprečite napredak», rekao je on. «Morate pomoći da se Dejton poboljša. RS treba jednom i zauvek da shvati da je deo jedne zemlje koja se zove Bosna i Hercegovina.»

Delegacija BiH, koju predvodi predsednik tročlanog predsedništva Ivo Miro Jović, a u kojoj se nalaze i druga dva člana predsedništva i još oko 40 bosanskih zvaničnika i političara, prisustvovaće u utorak svečanom ručku čiji je domaćin američki državni sekretar Kondoliza Rajs.