Pet godina posle demokratskih promena, ekonomija i dalje muči Srbe

17/10/2005

Posle pada Slobodana Miloševića u oktobru 2000. očekivanja su bila visoka. Posle pet godina, Srbi prolaze kroz tešku tranziciju i postavljaju temelje onoga za šta se nadaju da će biti budući prosperitet.

Davor Konjikušić za Southeast European Times iz Beograda -- 17/10/05

Iscepani poster bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića u centru Beograda. Ovoga meseca, Srbija je obeležila petu godišnjicu zbacivanja njegovog režima sa vlasti. [AFP]

Početkom ovog meseca prošlo je pet godina od revolucije u kojoj je zbačen Slobodan Milošević i kojom je počeo novi period demokratizacije i sveobuhvatnih ekonomskih promena. Danas prosečnog građanina daleko manje zanima politika, a daleko više ekonomija i svakodnevno preživljavanje.

Analize pokazuju da je Srbija u proteklih pet godina ostvarila značajan ekonomski rast, a da je istovremeno uspela da reorganizuje ekonomske institucije po modelu privatizacije. Prema računskom metodu Svetske banke, Srbija je svoj BDP od 2000. godine do kraja 2004. povećala sa oko osam na oko dvanaest milijardi dolara. Za samo pet godina, BDP je porastao za gotovo pedeset odsto.

Do trenutka kada je otišao sa vlasti u oktobru 2000, Slobodan Milošević je uspeo da sroza BDP Srbije za 70 odsto u odnosu na nivo iz 1989. godine, kada je bivša Jugoslavija počela da se raspada. “Ako se gleda BDP po glavi stanovnika, vidi se da nas je Miloševićevo doba vratilo na oko 832 BDP evra po glavni stanovnika, dakle unazad četrdesetak godina, dok smo bez njega uspeli da stignemo do 2.287 evra po glavi stanovnika”, kaže Dimitrije Boarov, ekonomski analitičar nedeljnika Vreme.

Na taj uspeh, međutim, senku baca spor napredak u drugim domenima. U proteklih pet godina, Srbija je zabeležila nezadovoljavajući rast izvoza – od 1.295 miliona evra 2000. godine do nešto više od 3.327 miliona ove godine. U istom periodu uvoz je porasta, sa 2.770 miliona evra 2000. na 9.265 miliona 2004. Spoljnotrgovinski deficit je učetvorostručen. Ispada, međutim, da će ove godine ta tendencija biti obrnuta, jer se očekuje značajno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Najteži deo tranzicije bila je nezaposlenost, koja je porasla na više od 30 sa početnih 25 odsto. To znači da u Srbiji ima između 800.000 i 900.000 nezaposlenih. Ipak 2000. godine, gotovo trećina od milion i po zaposlenih ljudi bilo je na prinudnim odmorima i na minimalcu, dok je oko 620.000 radnika bilo višak.

I dok je veći deo javnosti pre pet godina imao visoka očekivanja, većina tek treba da ubere plodove demokratizacije. Iako je tranzicija teška, ona postavlja temelje za dugoročne pozitivne promene. Što je najvažnije, sa početkom Pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija je napravila važan korak na putu evropskih integracija, koje mnogi Srbi danas vide kao ključ budućeg prosperiteta.