Izveštaj UN-a: Jugoistočna Evropa beleži rast stranih investicija

03/10/2005

Ulaganja u Bugarskoj i Rumuniji činila su više od 70 procenata ukupnih direktnih stranih investicija u jugoistočnoj Evropi u 2004. godini, navodi se u novom izveštaju UN-a.

(RFE/RL, UPI, Sofijska novinska agencija, Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj, Informativni centar UN-a - 29/09/05)

Godišnji izveštaj UN-a o investicijama u svetu smatra se najsveobuhvatnijim indikatorom direktnih stranih ulaganja širom sveta. [UN]

Priliv direktnih stranih investicija (DSI) na globalnom nivou skromno je povećan u 2004. godini, navodi se u novom izveštaju UN-a. One su zabeležile rast od 2 procenta u odnosu na 2003. godinu i iznose 648 milijardi dolara, ukazuje se u Izveštaju o investicijama u svetu (VIR) koji je u četvrtak (29. septembra) objavila Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNKTAD).

«Posle tri godine postepenog smanjivanja direktne strane investicije ponovo su počele da rastu», izjavio je novinarima Georg Kel, izvršni direktor Kompaktne globalne inicijative generalnog sekretara UN-a Kofija Anana. «Do povećenja je došlo isključivo zahvaljujući značajnom povećanju priliva direktnih stranih investicija u zemljama u razvoju».

Sjedinjenje Države bile su najveći korisnik u 2004, a slede Britanija, Kina i Luksemburg, najveći korisnik DSI u 2003. godini.

Tokom 2004. godine priliv direktnih stanih investicija u zemlje u razvoju povećao se za 36 procenata o odnosu na prethodnu godinu i iznosio je preko 230 milijardi dolara. Priliv DSI u sedam zemalja jugoistočne Evrope -- Albaniju, Bosnu i Hercegovinu (BiH), Bugarsku, Hrvatsku, Makedoniju, Rumuniju i Srbiju i Crnu Goru -- ukupno je iznosio skoro 11 milijardi dolara.

Bugarska i Rumunija koje će, kako se očekuje, 2007. godine ući u EU, bile su glavni korisnici DSI u 2004, sa 2.488 milijardi odnosno 5.174 milijardi dolara, što čini 71 odsto od ukupnog priliva direktnih stranih investcija u sedam zemalja jugoistočne Evrope. Jedino su Hrvatska, sa 1.076 milijardi dolara, i Srbija i Crna Gora, sa 966 miliona dolara, imale manji priliv DSI u 2004. godini u poređenju sa prethodnom godinom. BiH i Makedonija zabeležile su priliv od 497 miliona, odnosno 151 miliona dolara, dok je Albanija, kako se procenjuje, imala oko 426 miliona dolara DSI.

«U Bugarskoj i Rumuniji izgledi za pridruživanje EU 2007. podstiču brzo usvajanje unutrašnjih zakona EU, veća nastojanja ka unapređivanju poslovne klime i okončanje velikih poslova privatizacije», ukazuje se u VIR-u i podvlači da ih druge zemlje jugoistočne Evrope prate na različitim nivoima. U izveštaju se prognozira da će priliv DSI u zemlje jugoistočne Evrope i Zajednice nezavisnih država nastaviti da raste u 2005. i 2006. godini.

U VIR-u za 2005. takođe je rangirano 140 zemalja sveta po indeksu učinka na polju DSI za 2004 -- što odražava prosek kretanja, uz korišćenje podataka za trogodišnji period. Bugarska je najbolje rangirana, na 12 mestu. Hrvatska i Rumunija su 33. i 35. zemlja na listi. Albanija je 42, a Makedonija 72. BiH i Srbija i Crna Gora nisu uključene u listu.