Mnoštvo problema ometa povratak privremeno raseljenih lica na Kosovu

18/07/2005

Privremeno raseljena lica na Kosovu i dalje se suočavaju sa značajnim problemima koji sprečavaju njihov povratak u njihove predratne domove, izjavio je izaslanik UN-a posle posete regionu.

(Informativni centar UN-a, Kancelarija UN-a u Ženevi - 24/06/05; Refjudžis Internešnal - 15/06/05; BBC - 13/06/05)

Ranije ovog meseca BBC i Refjudžis Internešnal izvestili su o više stotina Roma -- od kojih su mnogi deca -- koji žive u izbegličkim kampovima na Kosovu. [AFP]

Mada se situacija na Kosovu čini se popravila, broj povrataka manjina ostaje veoma nizak, izjavio je u petak (24. juna) predstavnik generalnog sekretara UN-a za ljudska prava privremeno raseljenih lica Valter Kalin posle posete regionu.

Tokom trodnevnog obilaska Kosova Kalinu je rečeno da je u poslednjih nekoliko meseci bilo manje međuetničkih incidenata. Međutim, privremeno raseljena lica i povratnici kažu da su još uvek zabrinuti za svoju bezbednost. Jedan od razloga koje su naveli su konstantna uznemiravanja manjeg intenziteta. Među drugim glavnim problemima su ograničena sloboda kretanja, nemogućnost zapošljavanja i nedovoljna finansijska sredstva, rekao je predstavnik UN-a.

«Posebno je žalosna činjenica da je znatan broj raseljenih lica primoran da nastavi turoban život u kampovima i na drugim mestima zato što nema donatorskih sredstava za sprovođenje njihovog povratka», rekao je Kalin, navodi se u saopštenju Kancelarije UN-a u Ženevi (UNOG).

Pozivajući privremene institucije Kosova i UNMIK da se uhvate u koštac sa ovim problemima, Kalin je izrazio zabrinutost da ni jedni ni drugi nemaju jasnu odgovornost za privremeno raseljena lica.. Kao rezultat toga, mnogi su «u velikoj meri zapostavljeni», rekao je Kalin, naglašavajući da su aktivnosti relevantnih vlasti bile isključivo fokusirane na povratak izbeglica, a ne na one koji i dalje žive na Kosovu kao privremeno raseljena lica. «Ovo se posebno odnosi na privremeno raseljene Rome, Aškalije i Egipćane koji se zajedno sa drugim nesrpskim manjinama osećaju uhvaćenim između dve glavne etničke zajednice na Kosovu», ukazuje se u saopštenju UNOG-a.

Kalin je još apelovao na međunarodnu zajednicu da preduzme hitne mere za evakuaciju iz kampova u severnoj Mitrovici velikog broja Roma kod kojih je došlo do trovanja olovom. «Ova situacija je hitna»,rekao je on. «Ako se ne reaguje odmah to bi bilo jednako kršenju prava pogođene dece na zaštitu zdravstvenog i fizičkog integriteta».

Ranije ovog meseca BBC i Refjudžis Internešnal (RI) izvestili su o slučaju više stotina Roma koji žive u izbegličkim kampovima na Kosovu, u blizini topionice olova u Mitrovici. Mada se taj objekat više ne koristi, oblast je verovatno zagađena izuzetno visokim nivoom otvornog olova.

Kancelarija UNHCR-a je, kako se izveštava, uspostavila improvizovane kampove 1999. godine, kao privremeno sklonište za raseljene Rome, Aškalije i Egipćane koji su napustili svoje domove u južnoj Mitrovici. Mada je prvobitna namera bila da raseljena lica ne provedu više od 90 dana u drvenim barakama, oni od tada nisu preseljeni.

Smatra se da je najteže pogođen Žitkovac, jedan od tri kampa u toj oblasti. Njegove drvene barake, u kojima se nalaze uglavnom deca, blizu su staroj topionici i samo nekoliko stotina metara udaljene od hrpe toksične oplate, izvestio je BBC.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koja situaciju opisuje kao ekološku katastrofu, najmanje jedno dete je preminulo od trovanja olovom.

«Deca od rođenja do šeste godine su najranjivija, s obzirom da se nalaze u primarnim fazama rasta i razvoja», navodi RI u svom izveštaju. «Trovanje olovom odražava se na celo telo i ima teške i trajne zdravstvene posledice … Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, najznačajniji i najnepovratniji efekat je onaj na nivo inteligencije».

Zvaničnici UNMIK-a izjavili su BBC-u ranije ovog meseca da je Romima ponuđen privremeni smeštaj u manje zagađenim oblastima, ali su oni to odbili.