Rumunska vlada podnosi ostavku, predstoje vanredni izbori

08/07/2005

Vlada Rumunije saopštila je da podnosi ostavku, čime je utrla put dodatnim promenama na političkoj sceni zemlje.

Razvan Amarei za Southeast European Times iz Bukurešta – 08/07/05

Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu rekao je u četvrtak (7. jula) da će njegova vlada podneti ostavku i da će biti raspisani vanredni izbori. [AFP]

Šest meseci nakon dolaska na vlast rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu saopštio je da njegova koaliciona vlada podnosi ostavku. On je u četvrtak (7. juna) izjavio novinarima da će kabinet podneti ostavku posle svog sastanka 14. jula, čime će se utrti put vanrednim izborima koji će verovatno biti održani 2. oktobra.

Zvanični razlog je odbacivanje zakona o reformi u pravosuđu od strane Ustavnog suda. Vlada smatra da su ti zakoni od presudnog značaja za prijem Rumunije u EU. «Reforma pravosuđa je sada blokirana i rešenje je vratiti se ponovo biračima... i sačekati njihovu presudu», rekao je Taričeanu, tvrdeći da sudom dominira bivša vladajuća stranka, Socijaldemokratska partija (PSD), koja želi da zaštiti svoje privilegije čak i na uštrb evropske budućnosti Rumunije.

Lider Demokratske stranke (PD), jedne od dve partije u vladajućem Savezu pravda i istina (DA), takođe je izneo teške reči na račun suda. «Ovim odbijanjem kompromitovano je pridruživanje, kao i reforma pravosudnog sistema. Izabrani smo da sprovedemo reforme i hoćemo da vidimo da li ljudi još uvek žele da se to dogodi», kaže Emil Bok.

Parlament može da poništi odluke suda dvotrećinskom većinom, ali vladajuća koalicija nije u mogućnosti da prikupi toliko glasova. Mnogi politički analitičari veruju da je glavni faktor koji se krije iza odluke o raspisivanju vanrednih izbora želja PD i Nacionalne liberalne stranke (PNL) -- dve partije koje čine Savez DA -- da pojačaju svoju tesnu većinu povećanjem broja mandata u oba doma parlamenta.

Savez DA dobio je oko 30 odsto glasova na parlamentarnim izborima u novembru 2004. godine, dok je PSD osvojila 37 procenata. Međutim, pobeda tadašnjeg lidera PD-a Trajana Baseskua na predsedničkim izborima dovela je do stvaranja koalicije desnog centra u kojoj se nalaze dva člana DA i dve manje stranke -- lokalna mađarska UDMR i Konzervativna stranka (PC), nekadašnja Humanistička stranka koja je ranije podržavala PSD.

Odluka dva vodeća partnera u vladajućoj koaliciji dovela je manje koalicione partnere u neizvesnu situaciju, posebno s obzirom na to da su nedavno urađene ankete pokazale da te stranke možda neće preći cenzus od pet odsto za ulazak u parlament. «Smatram da je to sulud čin», rekao je funkcioner UDMR-a Đorđ Frunda u radijskoj izjavi, nakon što je Taričeanu saopštio odluku o ostavci vlade. Portparol PC Bogdan Ciuka rekao je da će njegova stranka, koja je promenila svoje ime i ideološku orijentaciju posle ulaska u koaliciju, «narednih dana razmotriti novonastalu situaciju».

Izvori iz PSD-a kažu da će obe manje stranke biti pozvane da joj se pridruže u političkoj bici koja sledi.

Neki komentatori smatraju da je Basesku pokretačka snaga koja stoji iza ostavke vlade. On je insistirao na održavanju prevremenih izbora ubrzo nakon što je vlada preuzela dužnost.

PSD opisuje vanredne izbore kao Baseskuov trik da «osvoji svu vlast u državi», kako je to rekao lider stranke Mirčea Džoana. «U međuvremenu, sigurno je da Rumunija neće pristupiti EU 2007. godine, zbog ove odluke», upozorio je on.

Ali, Džonatan Šil, šef delegacije Evropske komisije u Rumuniji, drugačijeg je mišljenja. «Ostavka Taričeanuovog kabineta neće uticati na proces pridruživanja ako prelazna vlada bude u stanju da se pridržava preuzetih obaveza», izjavio je on Radiju Miks FM.

Prema ustavu, raspisivanje prevremenih izbora nije jednostavna procedura. Predsednik prvo mora da raspusti parlament, a to se može desiti samo ako oba doma parlamenta odbace premijera dva puta za redom. Prema rečima nekih analitičara, nije isključeno da će opozicioni poslanici zapravo glasati u prilog sadašnje vlade kako bi uklonili mogućnost izbora, što bi moglo da rezultira dodatnim gubicima za PSD. Poslanici manjih koalicionih stranaka takođe bi mogli da podrže vladu, da bi zadržali svoja mesta.