Telekom Srbije izgubio monopol

06/07/2005

Srbija je preduzela značajan korak u pravcu deregulacije tržišta fiksne telefonije. Međutim, javnost će možda morati da sačeka da oseti prednosti toga.

Davor Konjikušić za Southeast European Times iz Beograda – 06/07/05

Građani verovatno neće odmah iskusiti manje telefonske račune niti bolji kvalitet fiksne telefonije. [AFP]

Nakon višegodišnjih očekivanja, Telekom Srbije konačno je izgubio monopol na usluge u fiksnoj telefoniji. Međutim, građani za sada verovatno neće uživati u primetnom smanjenju cena ili boljem kvalitetu usluga. Jedini koji u ovom trenutku imaju stvarnu korist su provajderi VOIP usluga, koji su vodili bitku sa Telekomom Srbije oko toga da li internet telefonija potpada pod monopol koji je nekada bio zagarantovan.

Uprkos činjenici da je monopol ukinut, do stvarne deregulacije tržišta neće doći sve dok nova Telekomunikaciona agencija ne počne da izdaje dozvole novim kompanijama, uvodeći tako konkurenciju. Međutim, agencija neće početi sa radom do septembra.

Prema rečima pomoćnika ministra za kapitalne investicije Dragana Ćurčića, korisnici telefonskih usluga trebalo bi da osete razliku za otprilike godinu dana. «Te promene u telekomunikacijama su važne, s obzirom da se monopol zamenjuje slobodnom konkurencijom», rekao je on. «Očekujemo drugačiju sliku, iznad svega jeftinije usluge za naše građane.» Ministarstvo predviđa da će prvo doći do smanjenja cena u međugradskom saobraćaju.

U prelaznom periodu moglo bi zapravo da usledi povećanje cena fiksne telefonije, kaže stručnjak za telekomunikacije Tihomir Živanović. «Šta će se desiti -- sve kompanije koje u svom vlasništvu imaju kablovsku televiziju privući će sve velike klijente, kompanije, a prihodi Telekoma će se smanjiti za 30 do 40 odsto. Da bi izbegao stečaj, građani će morati da plaćaju 400 do 500 dinara za usluge kako bi Telekom opstao, jer ne može da izađe iz posla.»

Direktor Direkcije za usluge Telekoma Srbije Igor Jecl ističe da je kompanija spremna za konkurenciju. «Ključno pitanje je izdavanje dozvola. Ovo su državna sredstva, a posao regulatorne agencije takođe je da objasni pod kojim uslovima će se izdavati dozvole drugim operaterima», rekao je Jecl.

Mada su operateri kablovske televizije i interneta nagovestili da nameravaju da uđu na tržište, oni se suočavaju sa lavirintom nerešenih pitanja.

«Da li ćemo biti u mogućnosti da pružamo lokalne ili međugradske ili međunarodne telefonske usluge, kakav će biti zakonodavni okvir, kakav će biti finansijski okvir, neko će morati da definiše licence, neke dozvole, neke cene usluga, da li će biti potpuno deregulisano -- u ovom trenutku apsolutno ništa nije poznato, a sa druge strane količina neophodnih investicija je ogromna», ukazuje Predrag Milićević iz Srpske kablovske mreže, jedne od vodećih kablovskih kompanija. «Ne radi se samo o tome da mi imamo kabl, pa da svako može da kupi telefon i postane naš korisnik. Daleko od toga.»