Rumunija će ojačati zgrade kojima preti opasnost od zemljotresa

13/05/2005

Rumunija je izložena velikim seizmološkim aktivnostima, ali mnoge urbane građevine u zemlji ne mogu da izdrže snažne zemljotrese. Vlasti se nadaju da će uz pomoć Svetske banke rešiti taj problem pre nego što dođe do katastrofe.

Razvan Amarei za Southeast European Times iz Bukurešta – 13/05/05

Četrdeset gradskih blokova i javnih institucija u centru Bukurešta biće ojačano ove godine. [AFP]

U periodu između 1992. i 2000. godine građevinski stručnjaci ispitali su preko 3.400 zgrada širom Rumunije, procenjujući njihovu spremnost da izdrže zemljotrese. Stručnjaci su 578 zgrada svrstali u najvišu kategoriju seizmološkog rizika, što znači da bi one mogle da se sruše u slučaju zemljotresa jačine preko 6 stepeni Rihterove skale.

Većina zgrada u najrizičnijoj kategoriji su stambeni blokovi, dok se u nekima nalaze restorani, bioskopi i prodavnice. Pored toga, na listi se nalazi ne manje od 67 bolnica u 55 gradova -- među njima i tri od četiri hitne pomoći u Bukureštu. Zato se mnogi pitaju gde bi u slučaju velike katastrofe povređenima bila pružena pomoć. U Temišvaru, jednom od najvećih gradova u Rumuniji, među potencijalno ugroženim zgradama nalazi se ne samo pet bolnica, nego i sedište vatrogasne službe i zgrada inspektorata za vanredne situacije.

Podložnost Rumunije seizmološkim aktivnostima taj problem čini posebno neodložnim. «Prema našim prognozama, do sledećeg velikog zemljotresa -- jačine preko 6,5 stepeni -- u Rumuniji će doći u naredne dve do tri godine», rekao je George Marmureanu, šef Instituta za fiziku zemlje u Magureli. Dnevnik Gardianul je u međuvremenu preneo izjavu stručnjaka Svetske banke Gabrijela Jonita da je Bukurešt «prestonica u Evropi koja je najizloženija seizmološkom oštećenjima i jedan od deset velikih gradova u svetu koji je ugrožen zemljotresima».

Preko 1.000 ljudi poginulo je u zemljotresu koji je pogodio rumunsku prestonicu 1997. godine, kada se srušilo više desetina stambenih blokova građenih pre Drugog svetskog rata. Stručnjaci veruju da se skoro 17.000 ljudi koji žive u takozvanim «crveno zaokruženim» zgradama -- koje su tako nazvane zbog oznake koja se nekada stavljala na strukture podložne rušenju -- nalazi u opasnosti.

U poslednjih 13 godina vlada je obećavala da će preduzeti akciju. Međutim, do sada je ojačano samo 26 zgrada sa liste visokog rizika -- što je manje od jedne na svakih 20 ugroženih zgrada. Ove godine vlasti su izdvojile novac potreban za ojačavanje još 47 zgrada, uključujući 40 u centru Bukurešta. Do kraja sledeće godine trebalo bi da počnu radovi i na preostalih 500 zgrada, saopštila je vlada.

«Za ojačavanje svih zgrada sa liste potrebno je oko 150 miliona evra», izjavio je ministar za javne radove Laslo Borbelj. Očekuje se da će kredit Svetske banke u iznosu od 155 miliona evra pokriti najveći deo troškova.

Međutim, i od vlasnika najrizičnijih zgrada očekuje se da daju određena sredstva. Prema zakonu, pomoć iz javnog budžeta može da se pruži samo porodicama čiji su mesečni prihodi ispod 165 evra. Ostali moraju da plate svoj deo u narednih 25 godina na rate, bez zaračunavanja kamate. Mnogi ljudi nisu voljni da plate uprkos konstantnoj opasnosti sa kojom su suočeni.