OEBS poziva bosanske sudove da poboljšaju mogućnosti za suđenja za ratne zločine

31/03/2005

I dok su sudovi i tužioci u Bosni i Hercegovini uložili značajne napore da privedu optuženike za ratne zločine pred lice pravde, jedan broj prepreka efikasnim domaćim suđenjima ipak ostaje, stoji u novom izveštaju OEBS-a.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times -- 31/03/05

Sudsko veće za ratne zločine u Bosni i Hercegovini počelo je sa radom 9. marta. Vlasti moraju da obezbede pravedna i efikasna suđenja, stoji u izveštaju OEBS-a. [AFP]

Bosna i Hercegovina (BiH) napravila je izvestan napredak u obradi ratnih zločina počinjenih tokom rata (1992-1995), kaže se u novom izveštaju OEBS-a. Vlasti i institucije, moraju da ulože dodatne napore da bi obezbedile da suđenja budu pravedna i efikasna, kaže ta organizacija.

“U izveštaju se priznaje da su neki sudovi i tužioci uložili značajne napore da se odgovorni za ratne zločine privedu pravdi”, izjavio je 23. marta šef misije OEBS-a u BiH Daglas Dejvidson kada je predstavio dokument. “Međutim, uz primećene nedostatke, još uvek postoji potreba da se situacija popravi. To je od vitalnog značaja za vladavinu prava.”

Bosanske vlasti podnele su od 1996. godine tužbe protiv ukupno 5.789 lica osumnjičenih za ratne zločine pred Haškim tribunalom, kaže se u izveštaju OEBS-a. Haški sud odobrio je ukupno 846 tih predmeta, zasnivajući svoju odluku na tome da li za svaki od njih ima dovoljno dokaza.

Od tih odobrenih predmeta, u 41 doneta je konačna i obavezujuća presuda; od 50 optuženih, 30 je proglašeno krivim i osuđeno na kazne zatvora od šest meseci do dvadeset godina. U sedamnaest drugih predmeta i ukupno 39 optuženih, doneta je presuda u prvom stepenu i u toku je žalbeni postupak ili ponovno suđenje. Još 54 individualnih ili grupnih predmeta protiv ukupno 94 optuženih dospelo je u fazu suđenja i još najmanje 44 predmeta protiv 73 optuženih u fazi je istrage ili pripreme za suđenje.

Izveštaj OEBS-a na 74 strane objavljen je dve nedelje posle zvaničnog otvaranja sudskog veća za ratne zločine na državnom nivou u BiH. Obrada preostalih manjih predmeta, kojih ima na stotine, biće u nadležnosti sudova pod jurisdikcijom dva bosanska entiteta -- Federacije BiH i Republike Srpske -- kao i okružnog suda u Brčkom.

I dok su domaći sudovi u BiH dokazali svoju sposobnost da obrađuju predmete u vezi sa ratnim zločinima, politička ravnodušnost pristrasnih ili vlasti nevoljnih da se uhvate u koštac sa tim pitanjem ostaju prepreka za efikasno vođenje suđenja za ratne zločine, smatra OEBS. Drugi problemi su i strah sudija i tužilaca za svoju ličnu bezbednost, teškoće u lociranju i obezbeđivanju prisustva svedoka i optuženih, kao i neodgovarajuća angažovanost, strukture i procedure za prekograničnu saradnju u BiH i regionu. Tanki resursi, gomila nerešenih predmeta, nedovoljno obučeno osoblje i radikalno izmenjene procedure takođe predstavljaju veliki izazov za sudove, kaže se u izveštaju.

OEBS smatra da će uspostavljanje sudskog veća za ratne zločine na državnom nivou verovatno imati pozitivan efekat na rad entitetskih sudova. U međuvremenu, ta organizacija preporučuje da vlasti BiH i međunarodna zajednica pristupe rešavanju problema resursa i obezbede kapacitete za vođenje suđenja za ratne zločine.

“Konačni uspeh procesa suđenja za ratne zločine zavisiće ne samo od efikasnosti novog veća za ratne zločine, već i od sposobnosti kantonalnih i okružnih sudova da ispune svoju ulogu i obrade većinu predmeta u vezi sa ratnim zločinima”, kaže se u izveštaju.