Makedonska vlada saopštila da su za pravosudne reforme neophodni ustavni amandmani

21/03/2005

Tim koji je odredila vlada radi na ustavnim amandmanima neophodnim za reformu makedonskog pravosuđa. Uspostavljanje veće efikasnosti i odgovornosti sudova smatra se ključnim delom procesa pridruživanja EU i građani će imati koristi od toga, ističu eksperti.

Marija Lazarova za Southeast European Times iz Skoplja -- 03/21/05

Predsednik Vrhovnog suda Makedonije Dane Iliev izjavio je da se takođe treba uhvatiti u koštac sa amandmanima na zakone vezane za sudove i njihovu organizaciju. [Arhivski snimak]

Ekspertski tim koji je odredila vlada za rad na amandmanima na Ustav Makedonije je, kako se izveštava, odložio njihovo upućivanje ministarstvu pravosuđa. Tim je do nedelje (20. marta) trebalo da podnese nacrt amandmana.

Cilj ustavnih izmena je da se uspostavi veća efikasnost i nezavisnost pravosudnog sistema, kao i da se sprovedu promene u organizaciji sudova. Pravosudne reforme smatraju se ključnim uslovom koji Makedonija treba da ispuni dok napreduje na svom putu ka pridruživanju EU.

«Amandmani na ustav biće ograničeni samo na pravosuđe», rekla je ministar pravosuđa Meri Mladenovska-Đorđievska. «Ovde se radi o značajnim amandmanima koji imaju za cilj osiguravanje veće nezavisnosti i boljeg funkcionisanja pravosudnih tela.»

Prema akcionom planu vlade za reformu sudstva amandmani moraju da budu usvojeni do kraja godine. U ekspertskom timu koji na njima radi su profesori prava Renata Deskoska-Treneska, Tatjana Karakamiševa i Savo Klimovski. Paralelno sa tim, ministarstvo pravosuđa pravi zakon koji će biti neophodan kao rezultat amandmana.

«Nezavisnost i efikasnost biće dva ključna elementa ustavnih amandmana», ukazuje Deskoska- Treneska. «Nezavisnost pravosuđa mora da se ostvari kroz ustavne amandmane, jer se ona garantuje načinom na koji se sudije biraju i načinom na koji se smenjuju i unapređuju.»

Ona je dodala da postojeće ustavne odredbe koje se odnose na Republičko pravosudno veće -- koje nominuje sudije o čijim kandidaturama potom glasaju poslanici -- dovele do toga da Veće postane posao parlamenta ili većinskih političkih stranaka u parlamentu.

«Amandmani su takođe neophodni zbog načina na koji se biraju sudije, kao i članovi Republičkog pravosudnog veća. Verujem da bi bilo bolje kada bi većina članova Veća, umesto članova parlamenta kako je sada propisano ustavom, birala sudije direktnim glasanjem», rekla je Deskoska- Treneska. «Takođe je veoma važno urediti princip smene sudija kako bi se sudijama pružila uveravanja da ih buduće političke administracije ne mogu otpustiti ako su, uslovno govoreći, politički nepodobni.»

Političke stranke treba da budu svesne ne samo značaja koji amandmani imaju za proces evropske integracije, nego i njihovog značaja kada su u pitanju obični građani koji moraju da se suočavaju sa politički pristrasnim sudijama i neefikasnim procedurama, rekla je Deskoska-Treneska.

Predsednik Vrhovnog suda Makedonije Dane Iliev izjavio je da je, paralelno sa amandmanima, važno raditi na zakonima o sudovima i njihovoj organizaciji. «Očigledno je da trenutni princip sudije koji je kompetentan i odgovoran za sve mora da se podvrgne promenama», rekao je Iliev.