Predsednik Srbije u poseti Kosovu

14/02/2005

Tokom prvog dana posete Kosovu, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je na pomirenje i okončanje mržnje i destrukcije, istovremeno apelujući na međunarodnu zajednicu da pruži dodatne garancije Srbima u pokrajini.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 14/02/05

Predsednik Srbije Boris Tadić (u sredini) rukuje se sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom (desno), a komandant KFOR-a Iv de Kermabon stoji pored njih. Tadić boravi u dvodnevnoj poseti Kosovu. [Laura Hasani]

Boris Tadić počeo je u nedelju (13. februara) dvodnevnu posetu Kosovu, prvu posetu jednog srpskog predsednika pokrajini od sukoba 1999. godine. Pozivajući na pomirenje, on je takođe tražio veću bezbednost za kosovske Srbe i ponovio protivljenje Beograda nezavisnosti pokrajine.

«Bilo je mnogo mržnje i destrukcije u istoriji Balkana, uključujući Kosovo i Metohiju, i to mora prestati», rekao je Tadić. «Želim da pružim puni doprinos mirovnom rešenju, ali želim da kažem da neću odustati od borbe za legitimne interese srpskog naroda.»

U mestu Štrpci Tadić je pozvao UNMIK da pruži dodatne garancije za bezbednost Srba i građana drugih etničkih pripadnosti koji žive na Kosovu, obećavajući da će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi osigurao da oni imaju «pravo da žive i prežive». On je slične poruke uputio stanovnicima srpskih naselja u Šilovu, Velikoj Hoči i Prištini. On će u ponedeljak posetiti dva manastira i srpske enklave u centralnom Kosovu.

Više od 200.000 Srba napustilo je Kosovo od okončanja sukoba u pokrajini. Sada tamo živi oko 90.000 Srba.

Tokom sastanka sa Tadićem u nedelju, šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen izrazio je nadu da će Tadićeva poseta poslati pozitivan signal u vezi sa spremnošću Beograda «da gradi mostove poverenja». On je takođe pozvao srpskog predsednika da iskoristi svoju posetu i potpuno se upozna sa situacijom, i iskoristi priliku da se sastane sa predstavnicima svih zajednica na Kosovu.

Tadićeva poseta mogla bi da pomogne u rešavanju pitanja srpskih sela koja su ostala bez električne energije, dodao je Jesen Petersen.

Ističući da kosovske vlasti i međunarodne institucije u pokrajini nastavljaju svoje napore i ostaju posvećeni implementaciji standarda, on je takođe ukazao na oblasti u kojima je neophodno postići napredak -- posebno kada su u pitanju obezbeđivanje slobode kretanja i povratak raseljenih lica.

Jesen Petersen je ponovo pozvao na puno učešće kosovskih Srba u političkom i demokratskom procesu na Kosovu. On i Tadić su takođe razmotrili obnovu pravoslavnih crkava i manastira koji su uništeni u nasilju koje je izbilo u pokrajini u martu prošle godine.

Inače, šef britanske kancelarije u Prištini izjavio je u ponedeljak da Beograd mora da bude uključen u svaki proces koji je usmeren na utvrđivanje konačnog statusa Kosova. «Stav britanske vlade je jasan. Beograd mora da bude uključen u određivanje konačnog statusa», rekao je Mark Dikinson beogradskom dnevniku Večernje novosti.

«Albanci misle da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno unutar postojećih granica, dok Srbija smatra da ono treba da ostane u Srbiji, unutar tih granica. Naš stav je da Kosovo mora biti multietničko, sa funkcionalnom ekonomijom i institucijama, i da se zakon mora poštovati», rekao je Dikinson.