EUFOR nastavlja SFOR-ovu Operaciju Žetva

31/01/2005

EUFOR nastavlja da prikuplja oružje od stanovnika BiH, nastavljajući tako NATO-ov program prikupljanja oružja – Operaciju Žetva.

Bet Kempšror za Southeast European Times u Sarajevu - 31/01/05

Vojnik VRS nadgleda oružje prikupljeno u SFOR-ovoj Operaciji Žetva u aprilu 2004. godine. EUFOR, koji je preuzeo misiju u BiH, nastavlja sa tim programom. [AFP]

Mirovna misija NATO u Bosni i Hercegovini (BiH) je možda završena, ali to ne znači da je zaustavljena i dugoročna operacija prikupljanja oružja iz doba rata. Snage Evropske unije (EUFOR) nastavile su tu operaciju pod istim imenom i sa istim ciljem -- da na kraju taj posao predaju lokalnim vlastima.

Zbog činjenice da je na hiljade ljudi u Bosni i Hercegovini (BiH) sačuvalo svoje puške i bombe posle završetka rata 1992-1995, SFOR je krajem devedesetih započeo Operaciju Žetva da bi prikupio to i drugo oružje. Svako ko vrati oružje zauzvrat dobija punu amnestiju.

Trupe EUFOR-a koje su preuzele mirovnu misiju početkom decembra prošle godine odmah su nastavile tu operaciju. U prvih šest nedelja svog mandata, EUFOR je sproveo «Žetvu» širom BiH i prikupio 1,500 komada lakog naoružanja, 200 hiljada komada municije, 2,000 ručnih bombi, stotinu mina i 300 kilograma eksploziva.

Te brojke, kaže portparol EUFOR-a, slične su onima koje je pre toga ostvario SFOR i pokazuju da ima smisla nastaviti njihov program.

“Razlozi zbog kojih EUFOR sprovodi Žetvu isti je kao i u vreme SFOR-a,” kaže portparol EUFOR-a, kapetan korvete Kris Persival. “Ilegalno oružje predstavlja opasnost. Mogu ga koristiti i kriminalci. Stalni protok oružja koji se ne smanjuje dokaz je da je to još uvek problem.”

EUFOR ima tri vrste operacija Žetva. U prvoj, vojnici u nekom kraju daju do znanja da će doći određenog dana i da ljudi tog dana mogu da ostave oružje. Ili će vojnici pokucati na vrata građana i upitati ih da li imaju nešto da predaju. Svako ko u okviru tih operacija vrati oružje neće imati problema sa zakonom, pošto amnestija ostaje na snazi.

Treća vrsta “Žetve” bazirana je na informacijama. To znači, na primer, da će vojnici EUFOR-a delovati pošto neko prijavi nekoj od «kuća» EUFOR-ovog 45-og tima za veze i osmatranje (LOT), koje se nalaze po čitavoj Bosni, da je negde sakriveno oružje. Timovi LOT-a -- gde vojnici žive u kući u nekoj lokalnoj zajednici -- takođe pomažu i savetuju lokalnu policiju o sprovođenju njenih sopstvenih operacija prikupljanja oružja.

Radovan Pejić, portparol Centra javne bezbednosti Istočno Sarajevo (CJB) na Palama, kaže da je razlog uspeha operacija Žetva koje se sprovode dva puta mesečno i to što narod “mnogo bolje gleda” na lokalnu policiju.

“Vraćen je veliki broj ukradenih vozila, borimo se protiv privrednog i ostalog teškog kriminala,» kaže on. “Broj nerešenih krivičnih dela koji remete red i mir se smanjuje. Ukupan rezultat našeg rada znači da građani sve više veruju svojoj policiji.”

CJB Istočno Sarajevo radi zajedno sa EUFOR-om na organizaciji velike operacije Žetva sredinom februara. Pejić kaže da nije primetio nikakve promene u “Žetvi” od kako je EUFOR preuzeo dužnost od NATO-a u decembru.

“Ne primećujem neku posebnu razliku – i sa EUFOR-om imamo veoma dobru saradnju,” kaže on.

Saradnja CJB Istočnog Sarajeva i EUFOR-a je ono čemu se mirovne snage nadaju idući ka dugoročnom cilju predaje operacije lokalnim vlastima.