Alge u Jadranu predstavljaju sve veći problem

27/01/2005

Širenje dve vrste agresivnih tropskih algi duž jadranske obale u Hrvatskoj i obližnjih ostrva uznemirilo je naučnike. Dugoročno gledano, taj problem mogao bi da predstavlja pretnju turizmu.

Miranda Novak za Southeast European Times iz Zagreba – 27/01/05

Hrvatska, koja se uzda u turizam na svojoj jadranskoj obali, strahuje od širenja algi koje bi mogle negativno uticati na njene čari. [AFP]

Pojava i brzo širenje tropskih algi na hrvatskom primorju postaje sve ozbiljniji problem, pokazalo je nedavno istraživanje. Dve vrste algi --- Caulerpa Taxifolia i Caulerpa Racemosa -- otkrivene su 1995. godine na hrvatskom delu Jadrana. Francuska, Španija i Italija bore se sa tim algama već dve decenije, ali sa ograničenim uspehom.

Racemosa je pronađena na mnogim mestima u okolini južnih ostrva na hrvatskom Jadranu, dok je Taxifolia do sada pronađena na tri mesta -- u Starom Gradu i još dva jadranska ostrva na severu -- Rabu i Krku.

Smatra da je Racemosa došla iz Crvenog mora kroz Suecki kanal, dok je Taxifolia možda slučajno ubačena u more iz Okeanografskog muzeja u Monaku, pre 20 godina.

Racemosa je izuzetno agresivna vrsta koja stvara gusto stanište. Pokrivajući morsko dno sa nekoliko slojeva, ona sprečava sunčevu svetlost da dospe do drugih morskih organizama, čineći tako fotosintezu nemogućom. Bez hrane i kiseonika drugi oblici morskog života umiru.

Od trenutka prvog otkrića te alge, ona se proširila na oko 35 lokacija. Brzo širenje iznenadilo je naučnike koji sada upozoravaju da bi se pogođene oblasti mogle spojiti u naredne tri godine.

Za sada je najpogođenije područje oko ostrva Mljet, u blizini uvale Sobra, gde se alga proširila duž 11,5 kilometara obale. Obližnje ostrvo Biševo takođe se suočava sa ozbiljnim problemom. Biolog Vladimir Onofri kaže da su njegove kolege bile zapanjene kada im je pokazao greben na ostrvu koji je u potpunosti bio prekriven racemosom, na dubini od 7 do 40 metara.

Većina štetnih algi može se kontrolisati tako što se prekriju folijom, ali ne i racemosa -- ona suviše brzo raste. Ona nema prirodnih neprijatelja u Jadranu, a njeni delići su laki i ne tonu na dno, pa ih morske struje raznose.

«Poslednje testiranje stanja na Mljetu, gde smo pokušali da uništimo stanište racemose pokrivajući ga crnom folijom, pokazuje da je u roku od deset dana alga ispod folije narasla punih 27 centimetara. Prema tome njen dnevni rast bio je 2,7 centimetara», rekao je Onofri.

Zbog troškova, uslova rada i velikog obima problema, hrvatski naučnici savetovali su vladi da se skoncentriše na uklanjanje algi iz područja koja su od izuzetnog kulturnog i biološkog značaja -- pre svega iz nacionalnog parka Mljet. Međutim, ako se ne posveti pažnja celokupnom problemu, dugoročne posledice mogle bi biti ozbiljne. Sa postojećim tempom rasta, alge bi mogle prekriti oblast za otprilike deset godina, čineći region manje atraktivnim i nanoseći štetu hrvatskoj turističkoj industriji -- koja je glavni izvor ekonomskog rasta zemlje.