Saradnja presudna za integraciju Srbije i Crne Gore u EU

25/01/2005

Ostvarivanje glavnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije i Crne Gore -- dobijanje pozitivne studije o izvodljivosti od EU, početak razgovora o Stabilizaciji i pridruživanju sa Unijom i pristupanje programu NATO-a Partnerstvo za mir -- usporeno je zbog nesaradnje vlade u Beogradu sa Međunarodnim sudom za ratne zločine.

Dušan Kosanović za Southeast European Times iz Beograda - 25/01/05

Komesar za proširenje EU Oli Ren jasno je ukazao da napredak Srbije i Crne Gore u pravcu integracije u Uniju zavisi od ispunjavanja svih međunarodnih obaveza, uključujući potpunu saradnju sa Haškim tribunalom. [Laura Hasani]

Od svih zemalja zapadnog Balkana Srbiju i Crnu Goru očekuje najduži put kada je u pitanju napredovanje ka integraciji u EU i NATO. Vlada u Beogradu odredila je tri glavna spoljnopolitička cilja za 2005. godinu: dobijanje pozitivne Studije o izvodljivosti do aprila, pokretanje razgovora o Stabilizaciji i pridruživanju sa EU, i ulazak u program NATO-a Partnerstvo za mir do kraja godine.

Sve te ciljeve je možda moguće ostvariti. Međutim, nijedan od njih ne može se realizovati sve dok zemlja ne postigne vidan napredak u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Naglašavajući značaj ovog pitanja, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana otkazao je posetu Beogradu koja je bila predviđena za prošlu nedelju, ukazujući da pitanja koja je planirao da razmotri sa srpskim liderima «nisu dovoljno sazrela da bi bila rešena». Njegovi komentari -- za koje mnogi smatraju da su se odnosili na propust vlade u Beogradu da izruči optužene za ratne zločine Haškom tribunalu -- usledili su posle ranije odluke Sjedinjenih Država da zamrznu 10 miliona dolara pomoći zemlji i povuku američke tehničke savetnike iz srpskih ministarstava.

Tokom posete Beogradu u ponedeljak (24. januara), komesar EU za proširenje Oli Ren jasno je ukazao da napredak Srbije i Crne Gore ka integraciji zavisi od ispunjenja svih međunarodnih obaveza, uključujući potpunu saradnju sa Haškim tribunalom.

Jedna delegacija EK doputovaće u sredu u Beograd kako bi utvrdila da li treba pokrenuti izradu Studije o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru. Stiče se utisak da su izgledi za pozitivan ishod slabi. Zvaničnici u Briselu izjavili su, kako se izveštava, da će radije na neodređeno vreme odložiti izradu studije, nego napraviti negativan izveštaj.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je Srbija svesna da Studija o izvodljivosti zavisi od saradnje sa MKSJ i izrazio očekivanje da će to pitanje «uskoro biti rešeno».

Prema rečima potpredsednika vlade Miroljuba Labusa -- koji se nalazi na čelu stranke G17 Plus, članice vladajuće koalicije -- vreme ističe. «U narednih nekoliko dana mi moramo da se usredsredimo na pronalaženje izlaza iz ove situacije. Cilj je da se dobije pozitivna ocena za Studiju o izvodljivosti. Svi znaju šta mora da se učini i imamo još nekoliko dana da to uradimo», izjavio je Labus posle otkazivanja Solanine posete.

«Sve moje aktivnosti narednih dana biće usredsređene na to da se uradi ono što je neophodno kako bi se dobila pozitivna ocena u Studiji o izvodljivosti i mislim da je važno da svi iskoristimo narednih nekoliko dana da učinimo sve što je u našoj moći imajući u vidu taj cilj», dodao je on. Labus je upozorio da bi G17 Plus mogla napustiti vladu ukoliko ne bude ostvaren napredak.