Sjedinjene Države uskratile pomoć Srbiji i Crnoj Gori zbog nesaradnje sa MKSJ

14/01/2005

Sjedinjene Države su odlučile da Srbiji i Crnoj Gori uskrate pomoć u iznosu od 10 miliona dolara zbog kontinuirane nesaradnje sa Međunarodnim sudom za ratne zločine i neuspeha u hapšenju i predaji Ratka Mladića i drugih optuženika za ratne zločine.

(Rojters, VOA, Big Njuz Netvork - 14/01/05; američki Stejt department, AP, AFP, UPI - 13/01/05; Beta - 12/01/05)

«U svetlu kontinuirane nesaradnje, sekretar je odlučio da uskrati 10 miliona dolara pomoći za fiskalnu 2005. godinu», izjavio je portparol Stejt departmenta Ričard Baučer. [AFP]

Američki državni sekretar Kolin Pauel odlučio je u četvrtak (13. januara) da uskrati 10 miliona dolara pomoći Srbiji i Crnoj Gori za fiskalnu 2005. godinu zbog kontinuirane nesaradnje zemlje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Ta sredstva nadovezuju se na sumu od preko 16 miliona dolara koja je iz istih razloga uskraćena prošle godine.

Američki kongres je 2002. godine odobrio trogodišnji paket ekonomske i finansijske pomoći u iznosu oko 100 miliona dolara za podršku Srbiji i Crnoj Gori u oporavku od balkanskih sukoba iz devedesetih godina. Međutim, isplata sredstava uslovljena je periodičnom potvrdom državnog sekretara da Beograd adekvatno podržava rad MKSJ.

Tražena saradnja podrazumeva da se istražiteljima suda obezbedi pristup dokumentima i svedocima, kao i izručenje osoba koje je MKSJ optužio za ratne zločine.

U martu 2004. godine državni sekretar je odbio da potvrdi Kongresu da Srbija i Crna Gora sarađuje sa tribunalom, ukazao je portparol Stejt departmenta Ričard Baučer u saopštenju objavljenom u četvrtak. Stoga je značajan deo planirane pomoći za period posle 31. marta 2004. godine bio uskraćen.

«Od odluke sekretara u martu prošle godine nije bilo napretka u saradnji Srbije i Crne Gore sa tribunalom», navodi se u saopštenju.

Odluka od četvrtka doživljava se kao znak sve veće frustracije Vašingtona vladom premijera Vojislava Koštunice, koji se protivi hapšenju optuženih za ratne zločine zalažući se umesto toga za njihovu dobrovoljnu predaju.

Poslednjih meseci došlo je do porasta pritisaka na Beograd da uhapsi i izruči sve optužene tribunalu u Hagu. EU i NATO su saradnju Beograda sa MKSJ, posebno ekstradiciju bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, postavili kao ključni uslov za evroatlantsku integraciju Srbije i Crne Gore.

Mladić i bivši politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić nalaze se na vrhu liste optuženika MKSJ koji su još uvek na slobodi. Nedavno otkrivene informacije pokazale su da Mladić prima penziju od Vojske Srbije i Crne Gore iz koje je penzionisan 2001. godine -- šest godina nakon podizanja inicijalne optužnice od strane tribunala.

Slični tekstovi

Baučer je rekao da je Pauel spreman da ponovo razmotri odluku od srede ako vlasti u Beogradu preduzmu akciju i uhapse i predaju osumnjičene.

«Pozivamo vlasti u Beogradu da u potpunosti sarađuju sa tribunalom i uhapse i izruče optuženike koji se nalaze u bekstvu, posebno Ratka Mladića, kako bi mogli da se suoče sa pravdom u Hagu», rekao je portparol Stejt departmenta.

U međuvremenu, dodao je Baučer, Sjedinjene Države razmatraju alternativne načine za korišćenje sredstava namenjenih Srbiji i Crnoj Gori. «U projektovanju paketa naše pomoći za ovu godinu preusmerili smo sredstva sa centralne vlade, usmeravajući 73,6 miliona dolara pomoći na organizacije i programe izvan centralne vlade koji su posvećeni reformama», ukazao je Baučer.

Beogradska novinska agencija Beta prenela je u sredu izjavu srpskog ministra za lokalnu samoupravu Zorana Lončara, koji je i član Saveta Srbije i Crne Gore za saradnju sa MKSJ, da će vlasti «uskoro ispuniti sve svoje obaveze prema Haškom tribunalu, uključujući i ekstradiciju optuženih».

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.