Dejtonski mirovni sporazum pomogao da se utre put za BiH

14/12/2004

Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan najgori oružani sukob u Evropi od kraja Drugog svetskog rata ulazi u svoju desetu godinu. Obeležavajući godišnjicu potpisivanja, visoki predstavnik Pedi Ešdaun izjavio je da je sporazum pružio osnovu za rešavanje političkih i društvenih izazova.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije - 14/12/04

Sporazum je potpisan na zvaničnoj ceremoniji u Parizu 14. decembra 1995. godine. [Arhivski snimak]

Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan sukob u Bosni i Hercegovini (BiH) koji je trajao od 1992. do 1995. ulazi u svoju desetu godinu. Sporazumom, potpisanim na zvaničnoj ceremoniji u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decembra 1995. godine -- dve nedelje nakon što su ga tadašnji predsednici BiH, Hrvatske i Jugoslavije parafirali u američkoj vazduhoplovnoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu, Ohajo -- uspostavljena je BiH kao suverena država sastavljena od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske (RS).

Kao okvirni sporazum, Dejton nije pružio sve odgovore, izjavio je visoki predstavnik Pedi Ešdaun prilikom obeležavanja devet godina od preliminarnog potpisivanja. «On je pružio osnovu u okviru koje građani BiH mogu pronaći trajna rešenja za političke i društvene izazove sa kojima se suočavaju», rekao je Ešdaun.

«Dejtonom je, uz sve njegove mane, okončan rat», istakao je on u otvorenom pismu građanima BiH povodom proslave 26. novembra, Dana državnosti. «To je njegov trajni uspeh.»

Tokom tri i po godine krvoprolića koje je prethodilo Dejtonu poginulo je oko 200.000 ljudi, dok je dva miliona raseljeno tokom tog najgoreg sukoba u Evropi od okončanja Drugog svetskog rata.

Od tada je u zemlji održan niz izbora nadgledanih od strane međunarodne zajednice, koji su doveli do povećanja demokratskog pluralizma i uspostavljanja demokratskih institucija vlasti na svim nivoima. Zaključno sa septembrom 2004. godine, više od milion ljudi raseljenih tokom sukoba vratilo se svojim kućama. U obnovu zemlje uložena je donatorska pomoć vredna više milijardi evra.

«Do 2000. godine veći deo stambenih objekata, škola, sistema za vodosnabdevanje, puteva, telekomunikacija i sistema snabdevanja električnom energijom obnovljen je skoro do predratnih standarda», navodi se u izveštaju Svetske banke iz avgusta.

U svom otvorenom pismu Ešdaun je pomenuo i nekoliko uspeha ostvarenih ove godine, uključujući uspostavljanje Visokog sudskog i tužilačkog saveta, koji će omogućiti zemlji da počne sama da vodi procese za ratne zločine. On se takođe osvrnuo na Mostar, ukazujući da se proces ujedinjenja hrvatske i muslimanske zajednice u gradu «odlučno pokrenuo napred».

«Otvaranje mostarskog mosta u julu predstavljalo je simbol izuzetnog napretka postignutog u povezivanju dve zajednice koje su nedavno bile odvojene ratom», rekao je Ešdaun.

Glavni dugoročni ciljevi BiH uključuju integraciju u EU i NATO. Ove aspiracije, međutim, zavise od ispunjavanja ključnih preduslova, među kojima je potpuna saradnja sa sudom za ratne zločine -- što je i osnovni uslov iz Dejtonskog sporazuma.

Zbog neuspeha vlasti RS da uhapse i predaju ijednog optuženika, Alijansa je dva puta ove godine odbacila zahtev BiH za prijem u program Partnerstvo za mir.

«Institucije i pojedinci u BiH, a posebno oni u RS, ne mogu nastaviti da blokiraju put BiH ka EU i NATO-u», rekao je Ešdaun. «Bosna i Hercegovina ne sme propustiti priliku za svetliju budućnost. Građani to zaslužuju. To je na dohvat ruke», zaključio je on.