Bukurešt rešen da se bori protiv plagijatora

28/10/2004

Zvanične procene pokazuju da se u Rumuniji svake godine proda više od 10 miliona krivotvorenih proizvoda, što rezultira ogromnim gubicima kompanija. Vlada preduzima korake za rešavanje tog problema.

Razvan Amareji za Southeast European Times iz Bukurešta – 28/10/04

Rumunski radnici čiste otpatke nakon uništavanja pet tona krivotvorene sportske obuće ranije ovog meseca u gradu Medgidija. [AFP]

Oko 128.000 pari kopija patika marke «Puma» i «Adidas» spaljeno je u peći cementare u Medgidiji -- 175 kilometara istočno od Bukurešta -- ranije ovog meseca, u akciji koju su vlasti opisale kao «najveću te vrste u Evropi u poslednjih deset godina». Pošiljka je otkrivena u Konstanci, glavnoj rumunskoj luci i najpoznatijoj ulaznoj tački za krivotvorenu robu -- patike bi verovatno bile prodate po skoro deset puta manjoj ceni od originalnog proizvoda.

Akcija je preduzeta u sklopu napora za slamanje grupa koje proizvode, prodaju i uvoze krivotvorenu robu. Prema rečima Jonela Blankuleskua, šefa Nacionalne uprave za kontrolu, pred poslanicima parlamenta uskoro će se naći nacrt zakona koji ima za cilj rešavanje tog problema. Zakonom se «predviđaju stroge kazne, kao što su novčane u visini i do 24.438 evra, pa čak i zatvorske kazne za one koji proizvode, uvoze i prodaju krivotvorenu robu», rekao je Blankulesku.

Prema zvaničnim procenama, u Rumuniji se svake godine proda više od 10 miliona lažnih proizvoda. Neki kupci su verovatno prevareni, neki žele da se pokažu, a da ne potroše mnogo novca, a mnoge jednostavno nije briga šta kupuju.

Gabrijel Turku, predsednik Rumunskog udruženja za borbu protiv krivotvorenja (REACT), kaže da lažna roba čini između 50 i 60 odsto od ukupne količine robe prodate u zemlji. Međutim, dodaje on, ta cifra se penje «na skoro 80 odsto kada je reč o parfemima, markiranoj odeći i obući ili dodacima za mobilne telefone».

Krivotvorene igračke i lekovi koji se prodaju u Rumuniji uglavnom su poreklom iz Kine, Indije, Turske i sa Bliskog istoka, kaže Georgeta Mitroi, šef specijalizovane kancelarije Nacionalne carinske službe. Međutim, druge imitacije su proizvedene u zemlji. U industriji alkoholnih pića, 60 procenata lažne robe proizvedeno je u Rumuniji. Sedamdeset odsto ilegalnog softvera i DVD-a, kao i 97 procenata kompjuterskih igara dolazi iz same Rumunije.

Uticaj lažne robe na stvarne kompanije je ogroman, ukazuje REACT, procenjujući da te firme godišnje gube oko 244 miliona evra. Međutim one ne prihvataju gubitak skrštenih ruku. Neke kompanije su pokrenule informativnu kampanju upoznavanja građana sa razlikama između lažnih proizvoda i originala. One takođe traže od vlasti da povećaju proveru sumnjivih transfera robe -- šest takvih zahteva upućeno je 2001, a prošle godine 86. Te provere, zajedno sa drugim akcijama, pomažu u smanjenju ponude krivotvorene robe na ulicama.