Makedonija se bori protiv skrivene zaposlenosti
11/02/2012
Blogeri hvale mere zaštite prava radnika i podstiču njihovo prebacivanje sa neformalne na realnu ekonomiju.
Klaudiјa Lutovska za Southeast European Time iz Bitolja -- 11.2.2012.
 Neformalni sektor ne čine samo ulični prodavci i male firme, nego on uključuje i velike građevinske kompanije. [Klaudija Lutovska/SETimes] |
Makedonija je počela da sprovodi mere za sprečavanje zapošljavanja u neformalnom sektoru ili neprijavljeni rad, ali je taj korak izazvao debatu na temu troškova i prednosti takvih mera.
Neki blogeri tvrde da je pronalaženje posla u vreme ekonomske krize od najvećeg značaja. Zvanično nezaposlenost iznosi oko 30 odsto, ali, kako kažu, većina nezaposlenih radi u neformalnom -- ili „sivom“ -- sektoru.
Rad u neformalnom sektoru skriven je od vlade. Poslodavci ne prijavljuju plate, a zaposleni ne plaćaju poreze na zaradu. Njihov rad nije deo BDP-a zemlje.
Mnogi tvrde da se u neformalnom sektoru krše prava radnika i zakida ekonomija, i to u većoj meri nego što iznosi trenutna dobit od nuđenja posla ljudima koji bi u suprotnom bili nezaposleni.
„Neformalni sektor je većinom zastupljen u trgovini, kada poslodavci ne prijavljuju radnike i ne plaćaju poreze. To stvara ozbiljne probleme u sprovođenju Zakona o trgovini, koji nas primorava da unapređujemo svoje aktivnosti da bi polako, ali sigurno eliminisali neformalnu ekonomiju“, rekao je ministar ekonomije Valjon Saraćini za SETimes.
Prema ministarstvu rada i socijalne politike, inspektori su prošle godine sproveli 24.000 inspekcija i izdali skoro 1.000 naredbi poslodavcima da potpišu ugovore sa neprijavljenim radnicima i daju im tromesečnu platu.
„Amandmanima na zakon o zapošljavanju određuju se minimalne novčane kazne između 6.000 i 7.000 evra i pružaju osnove za jedinstvenu politiku“, izjavio je za SETimes ministar rada i socijalne politike Spiro Ristovski.
To je korak u pravom smeru, tvrde Aleksandra Filipovska i Valentina Angelovska.
„Oko 2 milijarde evra opere se godišnje kroz ilegalno, neprijavljeno poslovanje. Oni koji žele da povećaju profit neplaćanjem poreza, skrivanjem statusa svojih zaposlenih, i oni koji prodaju stvari na ulici, crpe skoro čitav godišnji državni budžet“, kažu oni.
Nikola Popovski navodi da je neformalni sektor rezultat dva faktora. „Prvo neprijavljenih aktivnosti medicinskog osoblja, malih preduzeća kao što su molerske firme ili usluga poput vodoinstalaterskih, koje opstaju i profitiraju zato što nisu prijavljene. One su, međutim, mali deo neformalnog sektora“.
„Najveći problem“, dodao je Popovski, „jesu velike firme, a posebno u građevinarstvu, gde najveći broj ljudi radi neformalno“.
Komentator Aleksandar Pešev kaže da je neformalni sektor jedan od glavnih faktora koji garantuju socijalni mir. „Osobe koje rade neformalno navedene su kao nezaposlene i kao takve dobijaju zdravstvene beneficije i državnu nadoknadu. Plaćene su gotovinom, a pitanje penzije utvrđuje se na osnovu njihovih godina“, navodi Pešev .
Međutim, siva ekonomija znači neplaćanje poreza i to izaziva domino efekat i posledice kada se svake fiskalne godine priprema državni budžet, rekao je ekonomski analitičar Visar Ademi.
„Obično je manje prihoda za finansiranje troškova kao što su investicije u drumsku infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i za javna dobra koja bi država trebalo da pruža sa svakim budžetom“, rekao je Ademi.
Blagoj Mitevski se slaže i kaže da politika postoji da služi ekonomiji i unapređuje je. „Intervencije vlade neophodne su da bi se olakšao [proces] prebacivanja onih koji se nalaze u 'sivoj' ekonomiji u 'belu' ekonomiju“, rekao je on.
Potvrđujući da će taj proces doneti troškove, Mitevski je apelovao na radnike u neformalnom sektoru. „Transfer svih tih biznisa doneće boljitak celokupnom društvu i učesnici sivog sektora trebalo bi to da shvate“, rekao je on.
Vlada mora da nastavi da stvara radna mesta da bi ove mere bile efektivne, kaže Pelagija Mladenovska. Ona misli na sredstva iz državnog budžeta, kao što je postojećih 4,5 miliona evra makedonskog biroa za zapošljavanje.
„Agencija organizuje klubove i kurseve za nezaposlene, jer deo njih nema kvalifikacije. EU pomaže sa 1,3 miliona evra da 8.000 nezaposlenih unapredi svoju konkurentnost“, rekla je ona.
EU je najavila novu tranšu od 2,3 miliona evra ove godine, usmerenih na specifične projekte za smanjenje nezaposlenosti.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Prilike za zapošljavanje i obrazovanje pomažu da se spreči širenje ekstremizma među omladinom
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u