Albanski blogeri raspravljaju o mogućem lošem upravljanju tokom reagovanja na poplave

22/01/2010

U svetlu razornih poplava, blogeri i tužioci se pitanju da li je vlada mogla da učini više.

Manjola Hala za Southeast European Times iz Tirane – 22/01/10

Poplavljena džamija iz 18. veka u selu Bačalek, 120 km severozapadno od Tirane. [Geti imidžis]

Jaki pljuskovi prošlog meseca uzrokovali su velike poplave širom severozapadnih albanskih regiona Skadra i Leža, što je dovelo do evakuacije preko 5.000 ljudi.

Dok je vlada čestitala sebi na rešavanju tog vanrednog stanja, opozicione stranke su rekle da je smanjenje nivoa energije u hidroelektranama prilikom reagovanja na krizu bila greška koja je povećala poplavu.

Glavno tužilaštvo istražuje moguće loše upravljanje u hidroelektranama/branama, tokom pljuskova. Tužilaštvo razmatra tehnička pravila za otvaranje vratnica rezervoara hidroelektrane, a proverava i nivoe vode u rezervoarima kada su vratnice otvorene.

Dok se poplava širila -- a trajala je do polovine januara -- posebno duž reke Drin na kojoj se nalaze tri ključne hidroelektrane -- vlada se upinjala da reaguje.

Albanija je proglasila vanredno stanje i obezbedila smeštaj u studentskim domovima za mnoge evakuisane ljude, dok su drugi pronašli utočište kod prijatelja i rođaka. Kada se stanovništvo oterano poplavama vratilo u svoje domove, vlada je počela da procenjuje štetu, pružajući uveravanja svim pogođenim porodicama da će im gubici biti nadoknađeni.

"To je bila uspešna humanitarna operacija koja će biti zabeležena u istoriji," rekao je premijer Sali Beriša. Misija Svetske banke u Albaniji se složila sa tim, ocenivši da je upravljanje u toj vanrednoj situaciji bilo efikasno.

Mada su mišljenja podeljena, mnogi blogeri kažu da je upravljanje vlade doprinelo poplavi.

davidd govori u ime većine kada kaže "da su vratnice za vodu otvorene dve nedelje ranije, tih poplava ne bi ni bilo".

Međutim, shigjeta ukazuje da ovi događaji nisu mogli da se predvide. "Da li je neko prošlog leta bio u stanju da predvidi poplave u Austriji, Češkoj Republici, Poljskoj ili Turskoj," pita ona. "Ili, da li se hladna zima koja je pogodila razne zemlje mogla izbeći?"

Solidarnosc naziva tu seriju događaja prirodnom katastrofom. "Vlada može da se okrivi samo ako nije reagovala na katastrofu i nije pomogla građanima, ali ona to jeste učinila," objašnjava on.

To nije baš tako, tvrdi canart1975, ističući da je odgovornost vlade da spreči katastrofe, a "ne da obavlja pogrebne poslove". On dodaje: "Otvaranje vratnica za vodu u hidroelektrani je planirani korak kako bi se izbeglo izazivanje poplava."

Slični tekstovi

Boy je uveren da je poplava, da je vlada sledila tehnička pravila elektrana, mogla da se izbegne. "Protok vode je manji u poređenju sa prethodnom godinom," kaže on. "Ono što se dogodilo je greška... da bi se zaradilo više novca."

Kao neko ko je upoznat sa svim delovima pogođenih oblasti, u kojima je radio godinama, BEHARI kaže da su njima kroz istoriju pretile poplave. "Problem je šta i kako vlada treba da učini da spreči poplave."

"Vremena su se promenila, ekonomija i tehnologija su se pomerili napred. Ukratko, intervencija u tim oblastima je neminovna da ne bi u budućnosti dolazilo do poplava," dodaje BEHARI.

Na kraju, Pjer Thomas tvrdi da ono što se desilo puno govori o tome "koliko su kompetentni naši političari za rešavanje teških situacija". On smatra da bi opozicija takođe bila neuspešna. "Naša administracija je na najnižim nivoima kompetentnosti".

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.