Bugarska javnost podeljena oko emitovanja emisije na turskom jeziku

18/12/2009

Mišljenja o tome da li zemlja treba da finansira kratak pregled vesti na turskom jeziku na nacionalnoj TV su pomešana.

Balkanblog za Southeast European Times -- 18/12/09

Volen Siderov, lider bugarske ultranacionalističke stranke Ataka. [Geti Imidžis]

Premijer Bojko Borisov saopštio je da će njegova stranka GERB podržati kampanju ultranacionalističke stranke Ataka da se ukine kratak pregled turskih vesti na Bugarskoj nacionalnoj televiziji (BNT), što je izazvalo veliko negodovanje.

Ataka je pet godina insistirala da se ukine desetominutni informativni pregled na turskom jeziku na BNT-u koji se emituje od 2000. godine. Stranka je prikupila 48 potpisa u parlamentu koliko je neophodno za referendum.

Inicijativa je izazvala veliku debatu, a javnost je očigledno podeljena oko tog pitanja.

Šef Državne komisije za zaštitu od diskriminacije Kemal Ejup rekao je da će referendum podeliti bugarsko društvo i da će staviti na test etničke odnose.

Oko 10 odsto stanovnika Bugarske je turskog porekla, što znači da je to najveća manjinska grupa.

Poslanici iz socijalističke opozicije kažu da je referendum -- koji bi mogao da košta do 10 miliona evra -- nepotreban. Zemlja, ukazuju oni, treba umesto toga da se fokusira na hitna ekonomska pitanja.

Drugi, kao što je desničarska Unija demokratskih snaga (UDF), žele da se na referendumu doda nevezano pitanje koje se odnosi na planove za izgradnju druge nuklearne elektrane u Belenama.

U međuvremenu, to pitanje privlači međunarodnu pažnju. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan pozvao je Borisova tražeći objašnjenje, dok Savez liberala i demokrata za Evropu insistira da se to pitanje stavi na debatu u Evropskom parlamentu sledeće godine.

"Ne želimo da se to pitanje koristi protiv bugarskih Muslimana ili da ga oni koriste. Zato podržavam ideju rešavanja tog pitanja referendumom, jer je to najdemokratičniji način", rekao je Borisov.

Većina blogera u to ne veruje.

Novinar Ivan Bedrov tvrdi da je to pitanje tolerancije. "Odgovornost je političara da iniciraju prava rešenja, čak i ako se većini ne sviđaju. … Oni ne bi raspisali referendum za ili protiv poreza, jer znaju odgovor", piše on. Takođe, principijelno gledano, "BNT koristi novac poreskih obveznika, a Turci u Bugarskoj su takođe poreski obveznici".

Govoreći u ime mnogih, Димитър kaže da je pravo pitanje "da li je turski zvanični jezik. Nije! Tačka". Na osnovu te činjenice on tvrdi: "Postoje privatne televizijske stanice na kojima bi trebalo da emituju vesti, a ne na nacionalnoj."

Istaknuti bugarski književnik Edvin Sugarev uzvraća ukazujući na drugi jezik koji se koristi na nacionalnoj televiziji. "Da li je gestovni jezik zvaničan? Ako nije, zašto postoje vesti sa gestovnim jezikom"? Odgovor je očigledan -- "samo tako se može očuvati osnovno ljudsko pravo, pravo na informisanost".

Kako bi potkrepio tu tvrdnju Sugarev dodaje: "U Mađarskoj ima ukupno 10.000 Bugara, ali oni imaju status nacionalne manjine i objavljuju žurnal na bugarskom sa novcem mađarske vlade."

Dian Lane se slaže, ali postavlja fundamentalno pitanje: "Šta ako svaka etnička zajednica u Bugarskoj želi da bude zastupljena u etru, da li će njihovi zahtevi biti zadovoljeni?"

Prema rečima bivšeg člana parlamenta Borislava Cekova, Bugarska rizikuje da porekne međunarodne sporazume koje je potpisala. Međutim, političari su napravili dogovor, ukazuje on -- "u zamenu za podršku vlade referendumu, Ataka će podržati skandalozni projekat vlade da slobodno osmatra internet i prisluškuje telefonske komunikacije … i skreće pažnju javnom mnjenju sa nedostatka efektivne politike protiv krize".