Albanija na Olimpijadi: Bez medalja, ali sa puno duha

05/09/2008

Albanski sportisti pokazali su svoj potencijal u Pekingu, ali zbog nedostatka adekvatnih sportskih programa kod kuće zemlja je ostala van pobedničkih podijuma, pišu blogeri.

Balkanblogs za Southeast European Times -- 05/09/08

Romela Begaj iz Albanije reaguje posle pokušaja na takmičenju u dizanju tegova za žene u kategoriji do 58 kilograma na Olimpijadi u Pekingu. [Geti Imidžis]

Albanci nisu imali priliku da čuju intoniranje svoje nacionalne himne tokom svečanih dodela olimpijskih medalja u Pekingu. Zemlja je tamo poslala 27 sportista, svoj najveći kontingent do sada, ali niko od njih nije stigao do pobedničkog postolja. Nekoliko njih bilo je frustrirajuće blizu. Rvač Sahit Prizreni imao je potencijal, ali je u četvrtfinalu poklekao pred svojim protivnikom iz Kazahstana Bazarom Bazargunevim.

U međuvremenu, u dizanju tegova za žene, Romela Begaj završila je na šestom mestu. Iako rezultat nije bio dovoljan da joj donese medalju, ona je pokazala dar i duh. Posle uspešno podignutih 118 kilograma u kategoriji do 58 kilograma, ona je iznenadila sudije i gledaoce proslavljajući izvođenjem stoja na rukama.

Na poznatom forumu peshku pa uje, bloger Blendi postavio je fotografiju tog njenog sada već čuvenog poteza. Zaista, kako komentariše Toni na istom blogu, Begaj je imala dobar razlog za svoj entuzijazam. "Trebalo bi da budemo ponosni na nju. Ona ima samo 21 godinu, ali je šesta na svetu", piše Toni.

Arb se slaže. "Ona je uradila stoj na rukama posle svog poslednjeg dizanja -- vrlo topao gest i publika joj je čestitala." Međutim, shqipe@ou se nije dopao taj potez. "Meni je to delovalo kao preterivanje" piše ona. "Ona nije osvojila nikakvu zlatnu medalju, a ipak je uradila stoj na rukama. Bilo mi je žao nje."

Za drugog komentatora važna stvar je da su sportisti dali sve od sebe. "Čestitke svim albanskim sportistima koji su učestvovali na Olimpijadi u Pekingu 2008", piše Endrjus. "Iako nismo osvojili nijednu medalju, ja cenim njihove napore."

Baba dodaje: "Ti sportisti su ponos naše zemlje. Oni mogu da ostvaruju međunarodne standarde, ali uvek moraju da se suočavaju sa nazadnim mentalitetom koji je zahvatio našu vladu."

U tekstu Fatosa Lubonje takođe postavljenom na peshku pa uje ukazuje se na nedostatak interesovanja za sport među albanskom omladinom. Danas u Albaniji više nema velikih sportista poput Fagua, Rusija, Panoa, Bonatija i Agallijua, piše on. To nije iznenađujuće, dodaje on, s obzirom na stotine drugih aktivnosti koje privlače albansku omladinu.

"Imamo stotine kockarnica, ali ne i sportske terene, stotine kafića, ali samo mali broj gimnastičkih sala", piše Lubonja, okrivljujući za takvu situaciju ministarstvo kulture, turizma i sporta, kao i ministarstvo prosvete.

Neki se slažu sa tim. "Lubonja na pravi način tretira to pitanje, ali ja prognoziram da će sa korišćenjem sportskih terena za izgradnju i nedovoljnim ulaganjem u sport za mlade, budućnost raznih sportova u Albaniji biti još gora", piše Pjerr Thomas.

Zainteresovanost mladih za barove i kafiće, a ne za sport, "ukorenjena je u ružnim primerima koje nude mediji", piše ThoughtPolice. Mediji, dodaje on, pružaju malu ili nikakvu ponudu programa koji podstiču mlade ljude da učestvuju u sportovima kao centralnom delu svog života.