Jevrejska zajednica na Balkanu još uvek snažna
03/05/2012
Jevrejska manjina prisutna je na Balkanu stotinama godina.
Linda Karadaku i Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Tirane i Beograda – 3.2.2012.
 I dok se Albanija pokazala kao utočište za Jevreje za vreme Drugog svetskog rata, većina ih se preselila u Izrael posle 1990. [Apolon Reuben Zenuni] |
Prema rezultatima jedne studije iz 2010, od ukupno 800 miliona stanovnika Evrope, 1,4 miliona su Jevreji. U mnogim zemljama Jugoistočne Evrope, procenat jevrejskog stanovništva daleko je manji – od 15 hiljada u Rumuniji, do nekoliko stotina u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i tek nekoliko desetina Jevreja na Kosovu.
I pored takvog brojčanog stanja, jevrejski običaji i tradicija opstali su stotinama godina.
Mnogi Jevreji iz raznih delova Evrope pronašli su utočište i zaštitu u Albaniji za vreme Drugog svetskog rata, pa je ta zemlja zbog toga jedinstvena po svojoj podršci jevrejskoj zajednici. Albanija je bila jedina zemlja u Evropi koja je iz Drugog svetskog rata izašla sa brojnijom jevrejskom populacijom nego pre njega.
Petrit Zorba, predsednik Udruženja albansko-izraelskog prijateljstva, kaže da u Albaniji žive dve grupe Jevreja: Jevreji albanskog porekla koji dolaze i odlaze u Izrael, i građani jevrejskog porekla koji rade u Albaniji u oblasti telekomunikacija, građevinarstva i prehrambene industrije.
Većina albanskih Jevreja preselila se u Izrael posle 1990, baš kao i mnogi Albanci koji su otišli u razne evropske zemlje iz ekonomskih razloga.
„Taj trend se menja i jedan broj njih se vraća. Vraćaju se uglavnom iz poslovnih razloga. Neki se vraćaju i zbog porodičnih razloga, jer imaju rođake ili veze u Albaniji. Prema tome, možemo da kažemo da je tendencija danas ne da se napušta zemlja, već naprotiv, povratak u nju.“
I pored malog broja, njihova vera je važna onima koji nastavljaju da poštuju običaje stare više hiljada godina.
Apolon Ruben Zenuni nedavno je u Tirani proslavio jedan od najvažnijih praznika, Seder Pesah, zajedno sa drugim Jevrejima iz Albanije i regiona. Okupili su se u restoranu sa drugim Jevrejima iz Sofije i Crne Gore.
Na Zenunijevoj trpezi za Pesah našli su beskvasni hleb - macot, tradicionalno jelo za taj praznik i četiri čaše vina. Pošto je ispovedanje religije u Albaniji bilo zabranjeno od 1967, njegova porodica nije mogla da otvoreno poštuje judaističke običaje.
Zenuni kaže da se njegova porodica okupljala radi verskih običaja u tajnosti i priseća se tih vremena.
„Do 1968. deka i baka su nam slali hranu za Pesah iz Izraela - beskvasni hleb, dok je mama spremala jela. Zatim je režim to sve zabranio tako da paketi iz Izraela više nisu stizali. Mama je nastavila da sama pravi hleb kod kuće, za svaki praznik.“
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u