Uspesi i izazovi u 2013. godini

31/12/2012

Predstojeću godinu u zemljama Jugoistočne Evrope obeležiće burna politička, ekonomska i društvena dešavanja.

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 31.12.2012.

photo

Nekoliko zemalja u regionu nada se otvaranju pregovora o pristupanju EU u 2013. godini. [AFP]

Geopolitička karta regiona promeniće se 2013. godine ulaskom Hrvatske u EU, a na dnevnom redu mnogih vlada najvažnije pitanje biće pregovori sa Briselom.

I ekonomija će biti prioritet mnogih zemalja koje muči deficit i koje pokušavaju da povećaju rast u situaciji produžene recesije. Neke države uložiće velike diplomatske napore u rešavanje bilateralnih problema.

Ulazak Hrvatske u EU je daleko najznačajniji politički događaj u toj zemlji u 2013. godini. Hrvatska je završila pregovore sa EU 2012. godine i trebalo bi zvanično da pristupi Uniji 1. jula 2013.

Zdravko Petek, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, kaže da će, sa mogućnošću pristupanja fondovima EU, Hrvatska steći veliki potencijal, ali da je na njenim liderima da ga iskoriste.

„Korišćenje fondova EU definitivno će biti jedan od ključnih izazova za Hrvatsku“, kaže Petak zaSETimes.

Na referendumu u junu 2012. hrvatski građani su se zvanično opredelili za ulazak u Uniju sa 66,2 odsto glasova podrške.

„Glasao sam za ulazak Hrvatske, ali ne verujem da će se mnogo toga promeniti preko noći“, kaže Darko Brdalj (34), menadžer klijenata iz Zagreba, zaSETimes.

I Kosovo čekaju brojna važna dešavanja u 2013. godini, počev od pregovora sa Srbijom.

Premijeri Kosova i Srbije Hašim Tači i Ivica Dačić trebalo bi da se ponovo sastanu u januaru kako bi razgovarali o nerešenim pitanjima kao što su carine, energetika i telekomunikacije, kao i situacija na severu Kosova.

Beljuj Bećaj, profesor na Prištinskom univerzitetu, kaže zaSETimesda će pregovori sa Srbijom pogoditi vladajuću koaliciju, koja će se suočiti sa „drugačijim raspoloženjem nakon što se problem na severu reši“.

Za Srbiju, najvažnije pitanje 2013. biće početak pregovora sa EU. Ti pregovori trebalo bi da počnu do jula ako svi uslovi budu ispunjeni, ali to će zavisiti od razgovora Beograda i Prištine.

„Način na se Srbija bude odnosila prema pitanju Kosova odrediće početak pregovora. Nova platforma za Kosovo biće u središtu interesa Srbije, Kosova i međunarodne zajednice“, kaže zaSETimesZoran Stoiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka.

Kako svetska ekonomska kriza još uvek traje, i ekonomija će biti umnogome nastaviti da bude u fokusu većine zemalja u 2013. godini.

Ekonomisti predviđaju da će Bosna i Hercegovina (BiH) zabeležiti najsporiji ekonomski rast od svih zemalja regiona u 2013. godini.

photo

Ekonomska pitanja će dominirati planovima zemalja regiona u 2013. godini. [AFP]

„Bosna ne može da preživi bez oživljavanja ekonomije, ali nova radna mesta postoje samo u državnoj upravi. Na drugoj strani, mnogi investitori povlače se zbog čestih političkih kriza“, kaže ekonomski analitičar Zlatko Hurtić zaSETimes.

Pred popis stanovništva u 2013, BiH može da očekuje klimavu ekonomiju, mali izvoz robe, slab priliv stranih investicija i nesumnjivo velike kredite od međunarodnih finansijskih institucija.

U Grčkoj će se recesija nastaviti šestu godinu zaredom u 2013, a koaliciona vlada pokušaće da se održi na vlasti, uvede još jedan talas mera štednje i da se nada da će dodatna strana pomoć pomoći da izbegne bankrot i ekonomski kolaps.

Ministar finansija Janis Sturnaras upozorio je da opasnost od bankrota još uvek preti ako finansijske reforme budu ometali novi protesti, štrajkovi i nemiri.

„Izvućićemo se ako iduće godine budemo uspeli da se pridržavamo programa dogovorenog sa EU i MMF,“ kaže Sturnaras u intervjuu zaFajnenšl Tajms,aludirajući na Trojku međunarodnih poverilaca u kojoj je i Evropska centralna banka, a koja odobriti prvu seriju „spasilačkih“ kredita u vrednosti od 52,5 milijarde evra, u okviru drugog paketa pomoći vrednog 130 miliona evra.

Aleks Sakelariju, istraživač na Univerzitetu Panteion u Atini, kaže zaSETimesda će 2013. „definitivno biti godina od ključne važnosti za Grčku. Posle tri godine nezabeležene ekonomske krize, ima znakova da će se situacija stabilizovati krajem 2013“.

I politika će u regionu biti u centru pažnje.

Na Kosovu će biti održani opšti i predsednički izbori, posle perioda unutarpartijskih izbora za glavna stranačka tela. „Unutar stranaka i između njih doći će do velikih dešavanja, na ekonomskom i socijalnom planu“, kaže Bećaj.

„Najvažnije pitanje u tom aspektu vezano je za reforme izbornog sistema“, kaže Bećaj i dodaje da će to pitanje, pored sve dubljih socijalnih problema, uticati na stabilnost institucija i konsolidaciju vlasti.

U Makedoniji lokalni izbori trebalo bi da budu održani u martu 2013. Poslednja istraživanja Međunarodnog republikanskog instituta (International Republican Institute -- IRI) pokazuju da vladajuća VMRO-DPMNE uživa stabilnu podršku od 27 odsto.

Nikola Gruevski iz vladajuće VMRO-DPMNE i dalje je najpopularniji političar sa 20 odsto podrške, ispred glavnog opozicionog lidera, Branka Crvenkovskog iz SDSM, koga podržava 5 odsto birača.

U Bugarskoj se očekuje rast političke napetosti u mesecima pred parlamentarne izbore na leto 2013, kada će bugarski građani birati nove poslanike u parlamentu.

photo

U Crnoj gori i Makedoniji se u 2013. godini održavaju izbori. [AFP]

Pošto nijedna stranka verovatno neće osvojiti dovoljnu većinu da vlada sama, posle izbora će uslediti višenedeljni pregovori o koalicijama.

To podrazumeva usporavanje reformskog procesa, kaže Javor Aleksijev, ekonomista u sofijskom Institutu za tržišnu ekonomiju. „Usporene reforme obično imaju dugoročne negativne posledice, koje će se osećati za vreme mandata sledeće vlade“, kaže on zaSETimes.

U Rumuniji sve oči biće uprte u odnos predsednika Trajana Baseskua i premijera Viktora Ponte, čija je koalicija s lakoćom pobedila na izborima početkom decembra. Ljuti protivnici moraće da rade zajedno do kraja 2014, kada ističe Baseskuov drugi mandat.

Parlamentarni izbori 23. juna 2013. u Albaniji trebalo bi da donesu boljitak u zemlji posle višegodišnjih žestokih političkih sukoba vladajućih demokrata i opozicionih socijalista. Vladajuća Demokratska partija ulazi u svoju osmu godinu na vlasti i nada se dobijanju statusa kandidata za ulazak u EU u 2013. godini.

Još neka pitanja dostići će kulminaciju u 2013. godini.

Na dnevnom redu u Bugarskoj biće jedan kontroverzni referendum, prvi u toj zemlji od 1989, čiji je povod odluka sofije da odustane od projekta izgradnje nuklearne elektrane u mestu Belene na Dunavu. Glasanje će biti održano 27. januara.

Pitanje o kome će se bugarski glasači izjašnjavati je „Da li Bugarska treba dalje da nastavi da proizvodi nuklearnu energiju izgradnjom nove nuklearne elektrane?“ Gradnju podržava više od 62 odsto, a protivi joj se 37 odsto, pokazuje anketa Nacionalnog centra za proučavanje javnog mnjenja u novembru.

Rumunija ulazi u 2013. godinu sa nadom da će dobiti novi raspored ulaska u Šengen zonu pošto je, posle političkih previranja od letos, ta zemlja skrenula sa svog puta pridruživanja bezgraničnoj zoni.

Novi raspored očekuje se na proleće, posle novog izveštaja Evropske komisije o stanju reformi pravosuđa koji će biti objavljen u januaru, ali je EU upozorila da bi svaki novi napad na osnovne demokratske institucije mogao da izazove sličnu žestoku reakciju zemalja EU.

Slični tekstovi

Loading

Makedonija očekuje da će novi predlozi, koji će biti obelodanjeni u januaru 2013. kada medijator UN Metju Nimec stiže u posetu Skoplju i Atini, rešiti spor oko imena.

„Nadamo se da će biti novih inicijativa i novih ideja o kojima ćemo razgovarati. Posle posete generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna Makedoniji, situacija se promenila“, kaže za SETimesmakedonski predsednik Đorđe Ivanov.

U januaru se očekuje implementacija inicijative albanskog premijera Beriše o davanju državljanstva svim Albancima koji žive u inostranstvu. Ta inicijativa omogućiće kosovskim Albancima da postanu državljani Albanije, što će, kako se očekuje, izazvati reakcije susednih zemalja.

Dopisnici SETimes Dražen Remiković iz Zagreba, Linda Karadaku iz Prištine, Bedrana Kaletović iz Sarajeva, Katica Đurović iz Beograda, Svetla Dimitrova iz Sofije, Klaudija Lutovska iz Skoplja, Erl Murati iz Tirane i Endi Dabilis iz Atine učestvovali su u sastavljanju ovog izveštaja.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 
  • Pošalji prijatelju
  • icon Štampana verzija
  • Share/Save/Bookmark

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

Ukrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-aUkrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-a

Vrhovni komandant NATO-a kaže da članice alijanse sarađuju u borbi protiv ekstremizma

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li je Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) pretnja jugoistočnoj Evropi?

Da
Ne
Ne znam