I pored nerešenih sporova oko granica, zemlje Balkana mogu da uđu u EU

30/07/2012

Hrvatska ima više graničnih sporova sa BiH, Crnom Gorom i Srbijom.

Dražen Remiković za Southeast European Times iz Zagreba -- 30.07.2012.

photo

Hrvatska ima više nerešenih graničnih sporova sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom. Hrvatski pogranični agent na radu u Brezovici, koja se graniči sa Slovenijom. [Rojters]

Kada Dušan Slijepčević radi na svojoj farmi u Kostajnici, u severnoj Bosni i Hercegovini (BiH), uvek mu je pri ruci lična karta i često je pod budnim okom hrvatske policije.

Njegovo imanje deo je parčeta zemlje od 50 hektara koje je još uvek predmet spora dve zemlje.

„Granica prolazi direktno kroz moju baštu i svakog dana kada idem do drugog dela imanja moram da se upišem i da nosim vlasnički list“, kaže on. „Pre je bilo nekih seoskih puteva kojima smo išli da bismo izbegli svakodnevnu kontrolu, ali je sada policija uvela obavezno prijavljivanje. Pretpostavljam da se vežbaju za primenu propisa EU.“

Hrvatska će imati više nerešenih graničnih sporova kada postane 28. članica EU iduće godine. Ipak, čini se da ti sporovi sa BiH, Srbijom i Crnom Gorom nisu bitna prepreka za pristupanje.

Pored tog spora, Hrvatska ima i pogranični spor sa BiH i u selu Kleka, na jadranskoj obali. Spor sa Srbijom je na istočnoj granici, na reci Dunav, dok je spor sa Crnom Gorom takođe lociran na jadranskoj obali, tačnije na poluostrvu Prevlaka.

Iako prevladava mišljenje da je Hrvatska sprovela značajne reforme da bi zavredila mesto u EU, Unija nije zahtevala od te zemlje da reši sve svoje pogranične sporove pre nego što postane članica.

„Strane u sporu moraju da reše bilateralna pitanja s odlučnošću i u duhu dobrosusedskih odnosa“, kaže Anča Paduraru, predstavnik za štampu u Sektoru EK za proširenje i evropsku susedsku politiku zaSETimes. „Ta pitanja bi trebalo rešiti što je pre moguće, kako se ne bi zadržavao proces pristupanja. EU je spremna da pomogne u potrazi za rešenjima i podrži relevantne inicijative od slučaja do slučaja.“

photo

Granični prelaz kod Maljevca, u Hrvatskoj, u blizini granice sa BiH. [Rojters]

„Granični spor između Slovenije i Hrvatske je pozitivan primer kako se mogu rešavati bilateralni problemi“, kaže ona.

Pre godinu dana, Hrvatska je rešila svoj desetogodišnji granični spor sa Slovenijom, koja je blokirala hrvatsku molbu za članstvo. Vlasti dveju zemalja dogovorile su se da podnesu spor na arbitražu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Hrvatske vlasti saopštile su tada da će rešavati sporove po međunarodnom pravu, u pokušaju da ne pokvare bilateralne odnose sa susedima.

„Nemoguće je precizno predvideti način i vreme rešavanja graničnog spora Hrvatske sa njenim susedima“, kaže zaSETimesBerislav Živković, portparol hrvatskog ministarstva inostranih poslova. „Ono što je sigurno je da je Hrvatska tokom pregovora jasno stavila do znanja da granični spor neće predstavljati prepreku pristupanju EU bilo koje susedne zemlje.“

photo

Znak dočekuje posetioce na graničnom prelazu Bregana sa Slovenijom. [Rojters]

Raspadom Jugoslavije nastali su razni granični sporovi širom regiona, od kojih je najveći između Srbije i Kosova, koje je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. Beograd nije priznao nezavisnost Kosova i dolazi do brojnih čarki na severu Kosova, gde i Srbija i samo Kosovo imaju svoje lokalne organe vlasti.

Krajem februara, politički predstavnici dveju zemalja su, uz posredovanje međunarodne zajednice, počeli tehničke i političke pregovore sa ciljem normalizacije odnosa. Ti sporazumi doneli su sporazum o regionalnoj predstavljenosti Kosova.

Oliver Ivanović, bivši ministar za Kosovo u Vladi Srbije, kaže da se granični spor između Kosova i Srbije ne može uporediti sa drugim problemima u regionu.

„Nema granice između Srbije i Kosova, jer je to naša teritorija“, kaže on za SETimes. „Postoji samo administrativni prelaz. Srbija će ući u Evropsku uniju sa celokupnom svojom teritorijom, koja obuhvata Kosovo i nije reč ni o kakvoj granici između Kosova i Srbije.“

Slični tekstovi

Loading

Nova srpska vlada, predvođena predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem, saopštila je da je opredeljena i za ulazak u EU i za pregovore sa Prištinom, ali se zarekla i da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova.

Sve u svemu, mnogi veruju da EU neće insistirati na jasno definisanim granicama za svoje nove članice sa Balkana, sve dok su granice EU bezbedne i stabilne.

Mladen Ivanić, bivši šef diplomatije BiH, kaže da će Hrvatska, kao članica EU, biti u mnogo boljoj poziciji u pregovorima oko granica nego BiH ili bio koja druga zemlja na Balkanu.

„Hrvatska će sigurno rešiti te sporove u svoju korist. Kada je reč o pregovorima sa EU, smatram da EU shvata značaj granica. Za Brisel je najvažnije da su granice bezbedne i očekuju od hrvatske da uspostavi snažniju kontrolu, nezavisno od sporova. Ako Hrvatska pokaže slabost na tim mestima gde postoje sporovi, sigurno će se naći na udaru kritike“, kaže Ivanić zaSETimes.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 
  • Pošalji prijatelju
  • icon Štampana verzija
  • Share/Save/Bookmark

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

EU pomaže Balkanu da smanji nezaposlenostEU pomaže Balkanu da smanji nezaposlenost

Evropska unija podržava lokalne poduhvate, finansira razvoj institucija i pomaže ugrožene radnike kako bi se povećala zaposlenost na Balkanu.

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li se slažete s predlogom da Grčka ponudi blaže zatvorske kazne osobama osuđenim za korupciju?

Da, novčane sankcije dovoljna su kazna za nenasilno krivično delo
Ne, ljudi osuđeni za korupciju i prevaru treba da se suoče sa strogim kaznama
Ne znam