Novi predsedavajući EU Kipar na rubu finansijskog ambisa

16/07/2012

Ignorisan od Turske, sa očima uprtim i u EU i u Rusiju radi pomoći, Kipar se bori sa finansijskim problemima.

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 16.07.2012.

photo

Predsednik Kipra Demetris Kristofijas na ceremoniji preuzimanja šestomesečnog predsedavanja EU u amfiteatru kod Limasola. [Rojters]

Sa svojim bankama u finansijskim teškoćama, odbijanjem Turske da ga prizna i predsednikom razočaranim što nije uspeo da ponovo ujedini ostrvo, postoji opasnost da se šestomesečni mandat Kipra na čelu Predsedništva EU pretvori u zastoj za turske evroaspiracije i ostrvo još dublje podeli.

I dok je Kipar počeo svoj već napeti mandat prvog jula, predsednik kiparskih Grka Demetris Kristofijas, komunista školovan u Moskvi, gledao je u Rusiju sa nadom da će pomoći njegovoj zemlji u rešavanju svojih ekonomskih problema: zatražio je zajam od pet milijardi evra, a istovremeno želi da EU podupre kiparske banke injekcijom od čak 10 milijardi evra.

Kiparske banke pretrpele su veliku štetu držanjem grčkih obveznica pošto je prethodna grčka vlada nametnula velike gubitke privatnim investitorima kako bi otpisala sopstvene ogromne dugove i pokušala da oživi svoju ekonomiju.

Predsedavanje EU je uglavnom simbolične prirode, a čak i ta uloga je izgubila na značaju od osnivanja kancelarije predsednika Evropskog saveta 2009, u situaciji kada je već postojao predsednik Evropske komisije. Za vreme kiparskog predsedavanja vrlo je verovatno da će Kristofijas imati probleme na domaćem planu pošto je uglavnom odustao od pronalaženja rešenja za problem ostrva podeljenog još od turske invazije 1974. godine, posle koje je ta zemlja okupirala severni deo koji predstavlja trećinu teritorije Kipra.

Turska takođe odbija da dozvoli kiparskim brodovima i avionima da pristaju u turske luke i sleću na turske aerodrome, što takođe koči njene evropske aspiracije.

Sa samo 800.000 stanovnika, Kipar se našao u ulozi da vodi politiku za uniju od 27 država i 500 miliona stanovnika. U Nemačkoj, jedna poslovna grupa povezana sa konzervativnom partijom kancelarke Angele Merkel saopštila je da je neprihvatljivo da zemlja koja traži finansijsku pomoć kako bi se spasla od bankrota vodi EU, povećavši time pritisak na Kristofijasa. Uz pitanje ponovnog ujedinjenja koje je nerazrešeno, Kristofijas i Kipar naizgled imaju malo posla.

„Nijedna strana ne bi trebalo da koristi predsedavanje EU kao šansu“, kaže za SETimes Ahmet Sozen, direktor Kiparskog centra za politiku i direktor međunarodnih odnosa na Istočno-mediteranskom univerzitetu u Famagusti, koju je Turska okupirala 1974.

photo

Kiparski Turci obučeni kao duhovi protestuju ispred zgrade Evropskog saveta u Briselu 27. jula, besni zbog toga što nisu zastupljeni u kiparskom predsedavanju EU. [Rojters]

„Vlada kiparskih Grka nema nameru da žuri sa bilo kakvim rešenjima za Kipar i shodno tome neće preduzimati nikakve drastične poteze“, kaže Sozen. „Turska je dala do znanja da neće pristati da kiparsko predsedništvo bude sagovornik, da neće razgovarati sa njima i da neće iskoristiti narednih šest meseci da pokuša da reši kiparski problem. Postoji verovatnoća da se korist od onog što je do sada postignuto u mirovnim pregovorima o Kipru izgubi.“

Postoji i mogućnost da Turskoj odgovara da bude po strani, ako bude zaokupljena dešavanjima u susednoj Siriji.

„Turska neće uraditi ništa da neprijatno iznenadi Kipar. Turska mora da rešava mnogo veće probleme“, kaže za SETimes Hju Poup koji u Istanbulu obavlja funkciju direktora projekta Međunarodne krizne grupe za Tursku i Kipar.

On kaže da ne očekuje da će se išta dogoditi do izbora u februaru 2013, na kojima će biti izabran Kristofijasov naslednik. „Glavnu ulogu mora da odigra Turska i ubedi kiparske Grke da nema loše namere“, kaže Poup.

Mustafa Kutlaj, analitičar pitanja Kipra za Organizaciju za međunarodna strateška istraživanja iz Ankare, kaže da Turskoj ne smeta da bude po strani u trenutku kada je EU zaokupljena svojom ekonomskom krizom. On dodaje da ta zemlja ne očekuje da će se status kvo promeniti.

„Moguće je da će biti nekih verbalnih prepucavanja između turskih zvaničnika i predstavnika kiparskih Grka, ali ne verujem da će se suštinski bilo šta promeniti“, kaže on za SETimes.

Ipak, Kipar na mnoge načine ostaje neraskidivo povezan sa Grčkom. Problem Kipra i dalje je „glavni spoljnopolitički prioritet Grčke“, izjavio je šef diplomatije Dimitis Avramopulos kada je stigao u posetu na dan kada je je Kipar preuzeo predsedavanje EU. On je dodao da Turska mora da prestane sa „pretnjama i agresivnim ponašanjem“ prema Kipru. Ipak, takva retorika se može čuti već godinama.

Andreas Teofanus, profesor političke ekonomije na Univerzitetu u Nikoziji, podeljenom glavnom gradu Kipra, kaže za SETimes da je veći optimista.

photo

Mogućnost totalnog građanskog rata u susednoj Siriji je izgleda problem koji mnogo više preokupira Tursku, kaže jedan politički komentator. [Rojters]

„I pored teškoća, kiparsko predsedavanje Unijom biće uspešno zato što vlada razume šta joj je činiti“, kaže on. „Kipar neće pasti u zamku turskih provokacija.“

Slični tekstovi

Loading

Ipak, Kiprani osećaju izvesnu ambivalentnost, preuzimajući rukovođenje EU u trenutku kada je njihova zemlja, baš kao i Grčka, skoro pred bankrotom.

Benedikta Marcinoto, saradnik briselske organizacije Brigel, koja je objavila dokument u kom se poziva EU da spor na Kipru ostavi po strani dok kiparski Grci predsedavaju, kaže za SETimes da se mora postići delikatan kompromis. On kaže da se Kipar mora držati evropskih pitanja, kao što su rast i otvaranje novih radnih mesta. „Za malu i ranjivu zemlju pametnije bi bilo da izbegava da u prvi plan stavlja politička pitanja i da se, umesto toga, usredsredi na ideje koje već uživaju široki konsenzus“, kaže ona.

Stavros Karkaletsis, kiparski analitičar koji se nalazi na čelu Helenskog centra za evropske i međunarodne analize, kaže da je prepreka Kristofijas. „On svima govori da je ekonomska kriza na Kipru proistekla iz grčke krize, ali to nije tačno“, kaže on za SETimes. „EU mora da bude tvrđa prema Turcima i jednostavno je neprihvatljivo da zemlja kandidat za EU odbija da prizna šestomesečno Predsedništvo EU. Ponašanje Ankare nije samo upereno protiv Kipra, već i protiv čitave EU.“

Dopisnica Menekse Tokjaj iz Istanbula učestvovala je u izradi ovog članka.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 
  • Pošalji prijatelju
  • icon Štampana verzija
  • Share/Save/Bookmark

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Reportaža

EU menja ekonomski pristup BalkanuEU menja ekonomski pristup Balkanu

Unija će uvesti nove kriterijume za države kandidate za članstvo i potencijalne kandidate

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Američki brod i posada vrše poslednje pripreme kako bi neutralizovali najopasniji deo sirijskog hemijskog arsenala. Koliko je po vašem mišljenju ova operacija važna za zaštitu civilnog stanovništva od hemijskog oružja?

Vrlo je važna
Nije mnogo važna
Nije uopšte važna
Ne znam