Na liniji vatre: novinari pod paljbom sa svih strana

09/07/2012

U klinču između nacionalnog identiteta i etike, novinari u Jugoistočnoj Evropi često se odlučuju za samocenzuru.

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 9.7.2012.

photo

Novinari u regionu kažu da se u izveštavanju suočavaju sa brojnim izazovima. [Rojters]

Izveštavajući usred sukoba koji su razorili zemlje i podelili njihovo stanovništvo, novinari u Jugoistočnoj Evropi još uvek su često pod uticajem nacionalnog identiteta i rade svoj posao pod pretnjom zatvora, nasilja, ili su pak pritisnuti lošom finansijskom situacijom u izdavačkoj kući u kojoj rade.

Pritisci na novinare u regionu mogu se smanjiti samo uvođenjem jačih zakona o zaštiti novinara od odmazde vlasti i ako mediji budu finansijski nezavisni od politike.

„Umesto da motre jedni na druge, mediji i političari su se slizali“, kaže Ljufti Derviši, koji predaje istraživačko novinarstvo na Univerzitetu u Tirani u Albaniji. „O medijima se često govori kao o 'psu čuvaru', ali taj pas čuvar ... nikada ne laje na člana porodice.“

Primeri te metafore u regionu su brojni. Crnogorski novinar Petar Komnenić osuđen je na četiri meseca zatvora u maju, zbog toga što je napisao da je tužilaštvo zatražilo od policije da protivzakonito stavi sudije pod nadzor.

Na Kosovu, parlament je ove godine dva puta odbacio predloge zakona kojim bi bila dekriminalizovana kleveta, pa je ostala kršenje građanskog prava. Zagovornici izmene zakona tvrdili su da je, zbog inkriminisanosti klevete, beskrupuloznoj vlasti i policiji lako da vrše pritisak na novinare da ne izveštavaju o malverzacijama.

Makedonski novinari potpisali su u junu sporazum kojim se dekriminalizuje kleveta u Makedoniji, ali se uvode novčane kazne za prekšioce. Kritičari kažu da je time samocenzura gotovo zagarantovana.

photo

Profesionalci iz raznih medijskih oblasti prisustvovali su godišnjoj konferenciji za grčkom ostrvu Halki, održanu pod pokroviteljstvom Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku. [ELIAMEP]

„Tradicionalne uloge novinarstva postale su gotovo zanemarljive ... među novinarima više ne preovlađuje novinarstvo, već samocenzura“, kaže Kadri Gursel, kolumnista turskog dnevnog lista Milijet, kog je kidnapovao PKK dok je radio za agenciju AFP 1995. godine. „Ako ste čitali tursku štampu u poslednjih pet godina, poverovali biste da u toj zemlji nije bilo nijednog slučaja korupcije.“

Uloga medija često je posmatrana sa skepsom i uverenjem da su i novinari pristrasni.

„Novinari mogu da igraju veoma važnu ulogu, a to je da istinito izveštavaju u prilog svih i izbegavaju da umanjuju značaj dešavanja koja preuveličavaju događaje kojima se nastavljaju sukobi“, kaže za SETimes Dimitri Sotiropulos, istraživač saradnik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku.

Fondacija je prošlog meseca ugostila više od trideset novinara, nevladinih organizacija i zvaničnika na grčkom ostrvu Halki, na konferenciji o slobodi štampe.

Novinari su izneli mišljenje da je njihova uloga da budu objektivni i prenose istinu, čak iako je ta istina suprotna zvaničnim stavovima njihovih vlada, ali su priznali da su u mnogim zemljama pod pritiskom. U slučaju Turske, novinari su zatvarani pod sumnjivim optužbama, pa su njihove kolege, iz straha, smanjile istraživačko novinarstvo.

Agron Bajrami, koji je bio zamenik urednika u listu Koha Ditore u Prištini za vreme NATO bombardovanja, kada je bio primoran da radi u egzilu, kaže da Kosovo ima permanentan problem. „Još uvek je previše medija koji se kriju iza države i koji su praktično još uvek vladin servis.“ Ipak, on naglašava da je postignut izvestan napredak.

„Retorika koja je postojala neposredno posle rata nestala je, barem među albanski govornim stanovništvom.“ On kaže da Kosovo ne može napred jer „imamo političku elitu koja nije spremna da igra svoju ulogu u demokratskom društvu. Spremni su da kontrolišu ili čak da imaju sopstvene medije, jer na taj način čuvaju svoju moć.“

Pritisak ne poznaje granice i dolazi sa svih strana. Ivana Konstantinović, urednik i prezenter na RTV B92 u Beogradu, kaže: „Moje prijateljicu i koleginicu čuva policija i ne može da ode ni na odmor, ni u restoran.“

Ista je situacija i u Albaniji, kaže Ilda Londo, istraživač-koordinator u Albanskom institutu za medije. „Posao novinara nije bezbedan i često je jedini odgovor samocenzura. Tako imamo veoma loš kvalitet istraživačkog novinarstva“, kaže ona.

Jan Zielonka, profesor evropske politike na Oksfordu, optužuje neke novinare da su u dogovoru sa onima o kojima treba da izveštavaju, posebno u zemljama Jugoistočne Evrope u kojima vladaju sukobi, represivne vlasti i organizovani kriminal. „Ni novinari nisu nedužni u takvoj situaciji. Često nude svoje usluge za ličnu i profesionalnu korist i podrivaju kvalitet medija.“

Slični tekstovi

Loading
photo

Novinari kažu da zastrašivanje vodi u samocenzuru, koja na kraju oblikuje ono što se objavljuje u novinama i drugim medijima. [Rojters]

Sa time se, međutim, ne slaže bugarska novinarka Lada Price. „U mnogim zemljama novinari često nemaju izbora već da se povinuju pritiscima“, u strahu za sopstvenu bezbednost. Tako je, samo nekoliko dana pred konferenciju, Lidija Pavlova, koja piše o organizovanom kriminalu u jugozapadnoj Bugarskoj, dobila pretnje, a njenog sina su dva puta brutalno pretukli.

Ana Petruševa, koja vodi agenciju BIRN (Balkan Investigative Reporting Network) u Makedoniji, kaže da su, kada je pet ribara ubijeno na jezeru kod Skoplja u aprilu, mediji nacionalističkom retorikom dolivali ulje na vatru. „Ljudi su govorili da su to uradili Albanci i to mediji preneli bez ikakvih pitanja ... Mediji nikada nisu dovodili u pitanje ono što je policija govorila i nikada nisu doveli u pitanje zvaničnu verziju“, dodaje ona.

A u Srbiji, kaže ona, novinare pritiskaju i zastrašuju samo zbog toga što prenose činjenice o ratnim zločinima. Vlasnicima medija prete da će izgubiti državne oglašivače ako ne podržavaju vladajuće strukture.

„Samocenzura ... je verovatno najveći problem u Makedoniji i u izvesnoj meri i u Srbiji. Novinari ne žele da podižu tenziju ili sebi naprave probleme za platu od 300 ili 400 evra i da na kraju dobiju otkaz. ... Većina medija su puka glasila vlasti ili istu podržavaju ... To je drastično smanjilo poverenje većine građana u medije.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 
  • Pošalji prijatelju
  • icon Štampana verzija
  • Share/Save/Bookmark

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

EU traži od Balkana da udari na korupciju u sektoru energetikeEU traži od Balkana da udari na korupciju u sektoru energetike

U novom izveštaju preporučuje se reforma pravosudnog sistema radi borbe protiv korupcije u energetskim transakcijama.

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Srbija je promenila pet od svojih sedam šefova policijskih uprava zato što vlada, kako je saopšteno, nije zadovoljna nastojanjima za eliminisanje korupcije. Koliko je vaša zemlja u ovom trenutku uspešna u borbi protiv korupcije?

Vrlo uspešna
Donekle uspešna
Prosečna
Donekle neuspešna
Vrlo neuspešna