Arheološka otkrića svojevrsni zlatni rudnik arheologije

02/07/2012

Niz fascinantnih otkrića u Srbiji i Bugarskoj prošlog meseca podsetila na jedinstveni arheološki potencijal regiona.

Lili Linč za Southeast European Times iz Beograda -- 02.07.2012.

photo

Bugarski arheolozi otkrili su tračanski grob pre pet godina, ali bi nove iskopine mogle da budu još značajnije. [Rojters]

Nemanja Mrđić i njegov tim kolega arheologa iskopavali su rimsko groblje, kada su naišli na nešto potpuno neočekivano: groblje mamuta, prvo te vrste u svetu, sa skeletima najmanje pet tih davno izumrlih stvorenja.

Ta retka iskopina u Kostolcu, istočno od Beograda, privukla je pažnju medija iz celog sveta. Ipak, iskopavanje prvog groblja mamuta na svetu samo je jedan u nizu fascinantnih arheoloških otkrića koja se su se desila u junu mesecu u Srbiji i regionu.

„Arheologija u Srbiji, ali i na Balkanu uopšte, je u ovom trenutku svojevrsni zlatni rudnik svetske arheologije,“ kaže za SETimes Miljana Radivojević, istraživač u Centru za istraživanja arheoloških materijalan na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Takav status ukazuje na nove mogućnosti za razvoj turizma i regionalne saradnje.

Sredinom juna je obelodanjeno i iskopavanje nekropole stare četiri hiljade godina kod Vranja, u južnoj Srbiji. Radi se o jedinoj potpuno sačuvanoj nekropoli iz Ranog bronzanog doba u regionu. Nekropola je otkrivena na autoputu na Koridoru 10, koji se prostire od Grabovnice, kod Leskovca, do Preševa, kod granice sa Makedonijom. Na koridoru se nalaze 33 registrovana arheološke lokacije, od kojih pet još nisu istražene.

Treće značajno arheološko otkriće poslednjih nedelja desilo se u susednoj Bugarskoj, gde su otkriveni kosturi „vampira“ iz Srednjeg veka, sa gvozdenim šipkama zakucanim u grudima. Narodne legende o vampirima u tom regionu stare su nekoliko stotina godina.

Ta otkrića, o kojima su naširoko izveštavali svetski mediji, ukazuju na razne koristi koje region od njih može da ima.

photo

Zlatan nakit iz Bronzanog doba izložen je u oktobru 2008. pošto je iskopan na lokaciji u jugoistočnoj Bugarskoj. Prilikom najnovijih iskopavanja otkriveni su kosture „vampira“. [Rojters]

„Otkriće potpuno očuvane nekropole iz Ranog bronzanog doba još jednom pokazuje na bogato arheološko nasleđe koje postoji na teritoriji Srbiji. Senzacionalno otkriće mamutskog groblja u Kostolcu još jedan je primer jedinstvenog arheološkog potencijala koji ova zemlja ima. Taj potencijal, međutim, još nije dobio dovoljnu pomoć države, ni za primarna istraživanja, kao što su arheološka iskopavanja, niti za razvoj turističkog potencijala koji bi mogao da donese podjednaku korist državi i lokalnim zajednicama,“ kaže Radivojević.

Tako je, na primer, otkriće „vampirskih“ kostura u Bugarskoj već dunulo vetar u leđa domaćem turizmu. Prema navodima internet portala eTN, koji se bavi svetskim turizmom, turističke agencije prijavile su povećano interesovanje za tzv. „vampirska putovanja“ od kako se otkriće našlo na naslovnim stranicama svetskih medija prošlog meseca.

To interesovanje će verovatno dodatno podstaći ionako uspešan turizam u Bugarskoj. Prema podacima Eurostata, ta zemlja zabeležila je porast broja noćenja stranaca od 20 odsto prošle godine, što je najveće takvo povećanje u nekoj zemlji EU. Investicije u region u kome su ostaci pronađeni već su stigle, kako bi se od njih napravila turistička atrakcija.

I dok je Bugarska požurila da iskoristi svoja arheološka otkrića, Srbija još nije u potpunosti iskoristila potencijal sopstvenih otkrića. Sandra Vlatković, portparol Nacionalnog odbora za turizam Srbije, kaže za SETimes, da „Nacionalni odbor za turizam promoviše sve što imamo i promoviše istoriju i kulturu u Srbiji, iako nijedna od naših ponuda nije isključivo fokusirana na arheologiju“.

Vlatković se slaže da otkrića poput mamutskog groblja u Kostolcu i nekropole iz Bronzanog doba kod Vranja imaju potencijal da privuku turiste u Srbiju. „U našoj zemlji ima da se vidi puno lepih i uzbudljivih stvari, ali negativne stvari koje se mogu čuti u stranim medijima mogu sve da upropaste i da spreče dolazak ljudi koji bi želeli da dođu ovde,“ kaže ona.

I dok obogaćuju potencijal za razvoj turizma, važna arheološka otkrića nudi i mogućnosti za regionalnu saradnju. Kako za SETimes kaže dr Timoti Kajzer, profesora antropologije na Univerzitetu Lejkhed u Kanadi specijalizovanog za arheologiju na Balkanu, „multinacionalni projekti postoje i zainteresovani su za pitanja koja prevazilaze aktuelne nacionalne granice, kao što su širenje poljoprivrede u Evropi, ili pak regionalno istraživanje Malakastra izvedeno u Centralnoj Albaniji, ili iskopavanja u Pupićini i Monkodoniji u Istri. Takvi projekti mogu da okupe arheologe iz raznih delova Balkana.“

Slični tekstovi

Loading
photo

Analitičari kažu da bi arheologija mogla da bude zamajac regionalne saradnje i turizma. [Rojters]

Prema Kajzerovim i Radivojevićevim rečima, sve češće se organizuju i redovne regionalne konferencije. Radivojević kaže za SETimes, „Bogato arheološko nasleđe na Balkanu proučavaju brojni timovi koji sarađuju i redovno razmenjuju informacije. U mom timu, koji proučava poreklo metalurgije u Evroaziji, imamo dobru saradnju sa kolegama iz Bosne, Bugarske i Rumunije, ali i sa mnogim ustanovama širom Srbije. Sarađujemo i u regionu, sa kolegama iz raznih zemalja Balkana, i to je rezultiralo brojnim publikacijama.“

Prema Mrđićevim rečima, tim koji istražuje kosture mamuta takođe sarađuje sa partnerima iz regiona. Kao što kaže za SETimes, „sarađujemo i sa drugim arheolozima u pogledu istraživanja rimskog grada i legionarskog logora. Moj direktor je u kontaktu i sa nekim paleontolozima u vezi sa iskopavanjima mamuta.“

Iako saradnja u regionu u kome je bilo istorijskih i teritorijalnih sukoba i sporova nije uvek jednostavna, Kajzer kaže da je situacija sve bolja. Prema njegovim rečima, „Arheologija, kao i svaka druga disciplina koja se bavi istorijskim istraživanjima, uvek funkcioniše u domenu spornog. Moj je utisak, međutim, da je danas saradnja arheologa sa Balkana danas aktivnija nego pre dvadeset godina.“

Radivojević, koji organizuje regionalnu radionicu o metalurgiji na Istočnom Balkanu na UCL institutu za arheologiju, slaže se sa tom konstatacijom i kaže da su investicije u arheološka proučavanja izuzetno bitna za čitav regon. „Vidim koristi ne samo u ekonomskom razvoju lokalnih zajednica, već i u podizanju svesti o značaju arheološkog nasleđa i njegove zaštite i očuvanja za budućnost.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 
  • Pošalji prijatelju
  • icon Štampana verzija
  • Share/Save/Bookmark

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Reportaža

Region i Turska optimisti u pogledu novih lidera EURegion i Turska optimisti u pogledu novih lidera EU

Zvaničnici u regionu kažu da će nedavne kadrovske promene u EU pozitivno uticati na odnose njihovih zemalja sa Briselom.

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li Grčka treba da promeni način postupanja prema ilegalnim imigrantima?

Da
Ne
Ne znam