Nekadašnji neprijatelji zajedno čiste Savu

04/06/2012

Vlade Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske odlučile su da je vreme da zajedno ožive reku Savu.

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 4.6.2012.

Poslovni objekti duž Save već godinama trpe posledice koje je rat ostavio na plovnost reke. [Nada Božić/SETimes]

Sava je bila najduža domaća reka u Titovoj Jugoslaviji, koja je proticala kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju i tri glavna grada, Ljubljanu, Zagreb i Beograd.

Tri od te četiri zemlje ratovale su jedna protiv druge tokom 90-ih i sama reka, prirodna granica između sve tri zaraćene strane, još uvek nosi ratne ožiljke.

Zbog višegodišnjeg rata stao je prevoz robe. Reka je bila puna mina, od kojih neke ni dan danas nisu uklonjene. Ostaci uništenih mostova i razne druge krhotine zakrčili su vodeni put. Sava je postala neplovna, a kada je prekinut vodeni saobraćaj zatvorene su luke. Posledice su bile duboke i pogodile su razne ekonomske aktivnosti povezane sa brodskim saobraćajem i životom na reci u sve tri zemlje.

Danas, 17 godina posle rata, tri posavske zemlje pokušavaju da reše te probleme. Najveći od njih je ponovno i potpuno otvaranje reke za brodski saobraćaj. U maju su potpisani sporazumi o plovidbi i tehničkom održavanju plovnih puteva na Savi, kao osnova za zajednički rad i zvaničnu saradnju.

Zbog trenutne ekonomske situacije, sve tri zemlje koje rade na revitalizaciji reke zavise od pomoći iz različitih EU fondova, koje, opet, pomaže Svetska banka.

Žaneta Ostojić Barjaktarević, direktorka najstarije ustanove u toj oblasti specijalizovane za vodenu plovidbu, Direkcije za unutrašnje plovne puteve u Beogradu, kaže da je, zbog ekonomskih posledica, potrebno što hitnije pozabaviti se tim pitanjem.

„Možemo da imamo fantastične plovne puteve, ali sve to ne vredi ništa ako nemamo luke, transport, ekonomska ulaganja u tom polju i infrastrukturu. Prevoz bilo kakve robe vodenim putem je najisplativiji, ali su i luke za skladištenje robe veoma važne. Bez luka ostaćemo samo prolazna destinacija. Brodovi plove ovuda, ali se ne zaustavljaju“, kaže Barjaktarević za SETimes.

Luke koje su ostale otvorene su u velikoj meri neiskorišćene, što otežava lokalni i regionalni ekonomski razvoj. Luka u Brčkom je dobar primer. Njeni aktuelni kapaciteti isti su kao i pre rata, utvrdila je nedavna analiza finansirana od strane Svetske banke. Takvo stanje dovodi do prenatrpanosti hrvatskih luka teretom.

Reka Sava je duga skoro 950 kilometara i protiče kroz Sloveniju, Hrvatsku, uz granicu Bosne i Hercegovine i kroz Srbiju. [SETimes]

Mustafa Nuković, direktor luke Brčko, kaže za SETimes: „Ne možemo da opslužimo sav taj teret, jer Sava još nije raščišćena. To je proces koji traje i kontinuitet je veoma bitan za distrikt Brčko i ceo region, pošto je ta vrsta transportnih troškova najniža moguća“.

Saradnja posavskih zemalja je veoma važna i za Lučku kapetaniju u Slavonskom brodu. „Neophodna su i dodatna ulaganja u razvoj transportnih komunikacija, kako bi se reaktualizovali transportni koridori. Zbog rata na tim područjima, na te koridore su strani investitori i transportne firme zaboravile“, kaže Vjekoslav Janković, advokat Lučke kapetanije za SETimes.

On je istakao i značaj usklađivanja aktivnosti na vraćanju Savi nekadašnjeg statusa prirodnog transportnog koridora.

Reka je, na kraju krajeva, najefikasniji način za prebacivanje razne vrste robe između BiH, Hrvatske i Srbije. U ovom trenutku, rekom se prevoze velike količine tečnog tereta, između ostalog lož ulja i dizela, kao i puno rasutog tereta kao što su ugalj, đubrivo i metalni proizvodi.

Iako količina prevezene robe stalno raste, kapacitet za teretni transport je neiskorišćen. Brojne su kompanije koje imaju zajednički cilj da taj kapacitet podignu. Jedna od njih je Agent plus, koja je specijalizovana za organizaciju transporta duž unutrašnjih vodenih koridora do mora, brigu o brodovima, kao i izradu dokumentacije za carinsku kontrolu.

Zoran Netković, direktor firme Agent plus, smatra su zahvaljujući boljim političkim odnosima triju zemalja poboljšane ekonomske veze, što je, opet, povećalo značaj Save u domenu trgovine. On smatra i da se trenutni kapaciteti reke pravilno koriste.

Slični tekstovi

Vodostaj reke, posebno na Dunavu, Savi i Drini, u decembru je bio na najnižem nivou u zadnjih trideset godina. [Rojters]

„Glavni problem je plovidba u većem delu godine, zbog niskog vodostaja, koji je često veoma teško predvideti. Drugi problem su pojava peščanih sprudova, fenomena koji se ne može otkloniti regulatornim merama. Ipak, na neke elemente se objektivno može uticati, kao što su radno vreme carine i lučkih vlasti, kako bi se vršila kontrola na pravovremeniji način, pošto trenutno ne rade vikendom“, kaže on za SETimes.

Kako bi se iskoristili svi prirodni i geografski kapaciteti reke u razne svrhe i popravila ekonomska saradnja zemalja, 17 privrednih komora sa ovog područja potpisale su protokol o regionalnoj saradnji. To je bilo simbolično podsećanje za proširenje projekta „Ekonomski region u slivu reke Save“ koji obuhvata tržište od oko 6,9 miliona ljudi i oko 140.000 preduzeća.

„Ciljevi projekta i regionalne saradnje su razvoj ekonomskih odnosa, infrastrukture, zaštita životne sredine, turizma i spajanje nauke i prakse, sa krajnjim ciljem jačanja prekogranične saradnje, održivog razvoja i bržih evropskih integracija. Reka koja spaja ljude sa svim svojim potencijalom je kičma saradnje radi ostvarivanja tih ciljeva“, kaže za SETimes Dragan Stefanović, sekretar Asocijacije za transport i telekomunikacije Privredne komore Beograda.

Potencijal za turizam je u jezerima koje Sava napaja: Savsko jezero u Beogradu i Jarun u Zagrebu su atraktivne lokacije koje privlače kako domaće, tako i strane turiste. Savsko jezero, odnosno Ada, na kome je ove godine održano svetsko prvenstvo u veslanju, često nazivaju „beogradsko more“.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.