Novi pokušaji da se kriminalizuje ekstremizam na Balkanu

07/05/2012

Nedavni pokušaji da se zabrane radikalne nacionalističke grupe u Srbi i Hrvatskoj nailaze i na skepsu i na hvalu.

Lili Linč za Southeast European Times iz Beograda -- 7.5.2012.

Zabrana ekstremističkih grupa trebalo bi da spreči moguće nasilje. [Rojters]

Vlasti u Srbiji i Hrvatskoj pojačale su mere u pravcu zabrane ekstremističkih grupa i njihovih okupljanja. I dok neki pozdravljaju pooštreni stav prema ekstremizmu, drugi se pitaju kakav je motiv takvih mera.

Hrvatski premijer Zoran Milanović saopštio je 12. aprila da je stavio zabranu na miting ekstremno desnih evropskih stranaka u Zagrebu. Taj miting je organizovala Hrvatska čista stranka prava, ozloglašena zbog ikonografije koja slavi ustaški režim.

Učesnici su planirali da se okupe u znak podrške Mladenu Markaču i Anti Gotovini, dvojici bivših hrvatskih generala osuđenih zbog ratnih zločina prošle godine. U saopštenju za javnost u kome se osuđuje miting, premijer je saopštio da „pozivi na progon Srba i Roma i zauzimanje teritorija neće proći u Hrvatskoj“.

Ipak, neki aktivisti kažu da je zabrana usledila tek pošto su pritisnuli vladu ad hok inicijativom sastavljenom od nevladinih organizacija i građana.

Tako je Demijan Voksi (23), student i antifašistički aktivista, rekao za SETimes: „Zadovoljni smo činjenicom da su konferencija i povorka zabranjeni, ali nismo zadovoljno što je bilo potrebno da se napravi inicijativa da se na to reaguje. Vlasti i policija je trebalo brže i efikasnije da reaguju.“

I drugi su izrazili pomešana osećanja o zabrani. Florijan Biber, profesor studija jugoistočne Evrope na univerzitetu u Gracu kaže za SETimes: „Zabrana mitinga u Zagrebu je definitivno znak da Hrvatska nije više tako voljna da toleriše takve manifestacije. Da li ujedno predstavlja neki dublji zaokret ostaje da se vidi.“

Biber je takođe napomenuo da je Milanović prisustvovao godišnjoj komemoraciji u Blajburgu 2008, na kome su otvoreno isticani fašistički simboli.

Uprkos tih očiglednih kontradikcija, Biber kaže da bi zabrana mogla da „odražava slabljenje ekstremističkih grupa u regionu na izborima i sve manju sposobnost da utiču na kreiranje politike, kao što je često bio slučaj u protekloj deceniji“.

Ekstremisti su prekinuli Paradu ponosa u Beogradu u oktobru 2010. sukobivši se sa policijom. [Rojters]

U međuvremenu, javno tužilaštvo u Srbiji pozvalo je Ustavni sud da zabrani nacionalističku grupu Naši i Srpski narodni pokret (SNP) 1389. Na javnom pretresu 17. aprila, tužilaštvo je opisalo učešće tih grupa u nasilju i uništavanju imovine koje je usledilo posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. i parade ponosa 2010.

Pored toga, tužilaštvo je iznelo tvrdnju da je SNP 1389 nedavno proslavilo masakr u Srebrenici 1995. u kome je ubijeno više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Zamenica državnog tužioca Gordana Janićijević rezimirala je aktivnosti pomenutih grupa pred sudom rečima da su „konstantno ugrožavali ljudska prava i slobode“ i „podsticali mržnju prema drugim narodima“.

Danijela Lombarda, portparol ustavnog suda, kaže za SETimes da će taj sud svoju odluku najverovatnije doneti do jula meseca.

Pomenute grupe kažu da ne postoji pravni osnov za zabranu. „Svaka naša aktivnost je u skladu sa zakonom. Mi smo registrovana organizacija i svaki naš protest registrovan je u policiji, u skladu sa zakonom“, kaže Miodrag Milosavljević (24), potpredsednik SNP 1389 za SETimes.

Mnogi građani, međutim, smatraju da bi grupe kao što su SNP 1389 trebalo zabraniti. Milenka Đurović (57), medicinska sestra u penziji iz Beograda, kaže za SETimes da bi takve grupe trebalo kriminalizovati jer „svaki put kada se nešto u Srbiji desi sa čime se ne slažu, pribegavaju nasilju da bi pokazali je to protiv njihove volje“.

Drugi izražavaju sumnju da je vlada zaista opredeljena da kriminalizuje ekstremističke grupe. Goran Miletić, programski direktor za Zapadni Balkan organizacije Branioci ljudskih prava (Civil Rights Defenders) kaže za SETimes da smatra da vlada nema nameru da uvede zabranu i da sudski postupak služi isključivo tome da se „pomisli da vlada nešto radi“ protiv ekstremizma u Srbiji.

U svojim grafitima SNP 1389 zahteva ujedinjenje svih Srba, uključujući one u BiH. [Lili Linč/SETimes]

Na drugoj strani, srpski ombudsman Saša Janković postavlja pitanje da li je direktna zabrana najbolji način da se rešavaju problemi koje prave ekstremističke grupe. U intervjuu za B92 17. aprila, Janković kaže da bi eventualna zabrana Ustavnog suda možda privremeno zaustavila aktivnosti ekstremističkih grupa kao što je SNP 1389, ali ne bi rešila dublje probleme zbog kojih su takve grupe privlačne za mlade ljude.

Slični tekstovi

„Svi podržavamo Novaka Đokovića, ali koliko mladih u Srbiji ume da igra tenis ili je u stanju da ostvari svoje ambicije u oblasti kulture i muzike? Nepostojanje prilika je nešto zbog čega su mladi podložni ekstremnim ideologijama i ako ne krenemo time da se bavimo, zabrana Ustavnog suda ništa neće rešiti“, dodaje Janković.

Janković takođe napominje da su višestruki neuspesi policije, tužilaštva, sudova, školskog sistema i ministarstava obrazovanja i sporta prouzrokovali situaciju u kojoj se zabrani prava na slobodno okupljanje jedne registrovane organizacije, garantovanog srpskim ustavom, pribegava kao poslednjoj meri.

I dok neki smatraju da zabrana tih grupa i nije najpametnije rešenje, Voksi napominje da će zbog tih zabrana javno mnjenje početi da razmišlja o pitanju ekstremizma, kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.

„Zadovoljni smo reakcijom medija, koja je bila snažna i ujedinjena u osudi fašizma. Reakcija hrvatske javnosti bila je takođe u znaku podrške našem cilju, što dokazuje da fašizam u Hrvatskoj nije toliko moćan koliko se ranije mislilo. Svejedno ne možemo sebi dopustiti da ga ignorišemo.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.