Kosovo računa na snažnu podršku Turske

30/04/2012

Kosovo i Turska gaje ono što je bivši kosovski predsednik Fatmir Sejdiju opisao kao „zlatne odnose“, snažne političke i ekonomske veze protkane verskim i kulturnim sličnostima nastalim za vreme petovekovne otomanske vladavine.

Muhamet Brajšori za Southeast European Times u Prištini -- 30.04.2012.

Kosovari blagonaklono gledaju na Tursku zbog viševekovnih verskih i kulturnih sličnosti. [Rojters]

Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine Turska je bila jedna od prvih zemalja koje su ga priznale. Kosovo nije dugo čekalo i do kraja godine otvorilo ambasadu u Turskoj. Bekim Sejdiju je postavljen za otpravnika poslova kako bi nadgledao taj proces i kasnio bio imenovan za ambasadora u Turskoj.

Od tada se „odnosima rukovodi na državnom nivou, između dve zemlje. To nije bio slučaj u devet godina međunarodne uprave na Kosovu,“ kaže Sejdiju za SETimes.

„Dalje, uspostavljanje diplomatskih odnosa i otvaranje stalnih ambasada poboljšalo je komunikaciju i saradnju dveju zemalja. Ima i drugih faktora geopolitičke, ekonomske i druge prirode koji pozitivno utiču na odnose.“

Zvaničnici Kosova i Turske često su u međusobnim posetama. Premijer Redžep Tajip Erdogan najviši je državnik koji je posetio Kosovoo 2010. Prošlog meseca predsednik Kosova Atifete Jahjaga bila je u Istanbulu, na sastanku sa turskim kolegom Abdulahom Gulom.

Jahjaga je pohvalila pomoć i podršku Turske i pozvala na širenje međunarodne saradnje, posebno u trgovini.

U protekle dve godine, Turske kompanije dobile su tendere za neke strateške javne projekte na Kosovu.

Tursko-američki konzorcijum Behtel Enka gradi prvi autoput na Kosovu koji tu zemlju spaja sa Albanijom na jugu i sa Srbijom na severu. Taj projekat zaposlio je oko četiri hiljade ljudi.

Turska kompanija Limak dobila je tender za upravljanje međunarodnim aerodromom u Prištini, koji se renovira i širi. Turske kompanije takmiče se i za druge strateške projekte, među kojima je i projekat nove elektrane na Kosovu. Druge turske firme rade u sektorima zdravstva i školstva. Ambasador Sejdiju kaže da je privlačenje direktnih stranih investicija jedan od glavnih ciljeva kosovske vlade.

Turske firme su ponuđači na tenderima za strateške infrastrukturne projekte na Kosovu. [Rojters]

„Puno je turskih kompanija koje su investirale na Kosovu u sektorima kao što su bankarstvo i druge usluge, rudarstvo, građevinarstvo i tako dalje. Naš cilj je da to povećamo. Radi realizacije tog cilja, pod pokroviteljstvom naše ambasade održava se četiri do pet poslovnih foruma i sličnih aktivnostima u različitim gradovima u Turskoj svake godine, koji forumi promovišu investicije iz Turske na Kosovu,“ kaže on za SETimes.

Kosovo i Turska su do sada potpisali 16 ugovora, što je pokazatelj koliko su njihovi odnosi dinamični. Jedan od aspekata veze sa Turskom je i pomoć u tome da što više zemalja prizna Kosovo. To pitanje zauzelo je centralnu poziciju u političkoj saradnji dveju zemalja.

„U protekle četiri godine, glavni spoljnopolitički cilj Kosova bio je da se poveća broj bilateralnih priznanja nezavisnosti, kao i ulazak u članstvo međunarodnih organizacija,“ dodaje Sejdiju.

On naglasava da svaki delić podrške od Turske, koji povećava kapacitete i efikasnost državnih institucija ili podstiče ekonomski razvoj i promoviše Kosovo na međunarodnom planu, ujedno podstiče i evroatlantske integracije Kosova.

Sejdiu opisuje Tursku kao ključnog evroatlantskog saveznika, nešto što je više puta potvrđeno u najtežim trenucima za Kosovo: tokom rata 90-ih, za vreme obnove i posle proglašenja nezavisnosti.

„Po meni ti odlučujući trenuci pokazuju da se turski stav o Kosovu artikuliše u evrotlantskom okviru i samim tim je potpuno u skladu sa stavom drugih ključnih strateških saveznika. Samo treba pogledati spisak zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova u nedelji posle proglašenja i sve je jasno.“

Ipak, novi otomanizam turske spoljne politike ne vide svi u akademskim krugovima na Kosovu kao nešto pozitivno. Sejdiju to priznaje, barem kada je reč o efektu nasleđa Otomanskog carstva na bilateralne odnose. On kaže da je interakciju između prošlosti i sadašnjosti na Balkanu najbolje opisao Vinston Čerčil u svojoj čuvenoj opservaciji: ponekad Balkan proizvodi više istorije nego što se može konzumirati.

Sedjiu kaže da je saradnja sa KSF „jedan od najaktivnijih oblika saradnje dveju zemalja.“ [Rojters]

„Nije realistično potpuno zanemariti istorijske percepcije u oblikovanju spoljnopolitičke perspektive. To nije najuticajniji faktor kada se radi o formulisanju spoljnopolitičkih parametara država, bilo da se radi o Kosovu, Turskoj ili nekoj drugoj. Ne kažem da istorijsko nasleđe ima istu težinu u svakoj zemlji ili regionu sveta. Želim samo da podvučem da je činjenica da su istorijske percepcije i osećanja uvek isprepletane sa drugim faktorima u smislu uticaja na spoljnopolitičke paradigme,“ objašnjava Sejdiju.

Slični tekstovi

Turska je važan partner i u vojnim pitanjima, ali za razliku od drugih zemalja u regionu, Kosovo nije sa Turskom potpisalo Sporazum o vojnoj saradnji. Sejdiju kaže da Kosovske bezbednosne snage (KSF) svejedno imaju snažnu saradnju sa turskom armijom i da su odnosi ministarstva za KSF i turskog ministarstva odbrane dinamični.

„Kosovo i Turska već su potpisale neke sporazume u toj oblasti. Ti sporazumi korespondiraju potrebama i realnostima na Kosovu. Mogu da kažem da je ta saradnja sa KSF jedan od najaktivnijih oblika saradnje dveju zemalja i Kosovske bezbednosne snage imaju velike koristi od nje.“

On kaže da su albanska zajednica koja živi u Turskoj i turska zajednica na Kosovu ključni faktori u negovanju bilateralnih odnosa.

„Smtram da je osnovni faktor u odnosima dve zemlje njihova vizija budućnosti. Koncepcijski gledano, tu se njihovi putevi mogu spajati ili razdvajati, pa čak i sudarati. Kosovo i Turska imaju zajedničku viziju Balkana. Obe zemlje žele da region bude stabilan, demokratski i prosperitetan i da bude integrisan u EU i NATO.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.