Fabrike snova i raspršenih iluzija širom Balkana

23/04/2012

Uprkos fanfarama i nadi, neki projekti stranih investicija širom regiona ostali su samo mrtvo slovo na papiru.

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 23.4.2012.

Hiljade obećanih radnih mesta ipak nije otvoreno kada je Nokija stigla u Rumuniju. [Rojters]

Kada je finski gigant Nokija pre pet godina saopštio da će otvoriti proizvodni pogon u selu Jucu u Rumuniji niko nije mogao da pretpostavi da će euforija biti kratkog daha.

Fabrika je privukla i druge investitore, uglavnom dobavljače, koji su se smestili u industrijski park površine 150 hektara, nazvan „Nokija selo“. Cene nekretnina u okolinu su porasle, u pogonu je zaposleno oko 2.200 ljudi, finski menadžeri obećavali su investiciju od 60 miliona evra koja bi stvorila dodatnih 15.000 radnih mesta.

Četiri godine kasnije, finska kompanija saopštila je da seli proizvodnju u Aziju. Vlasti u Bukureštu bile su šokirane i nisu umele da objasne zašto je Nokija, koja je napravila ekonomsku revoluciju u centralnoj Transilvaniji, tako brzo odlepršala.

Ta priča nije jedinstvena, iako druge kompanije nisu realizovale investicije tog obima.

U zabačenom gradiću Vaslui, u istočnoj Rumuniji, jedan holandska kompanija preuzela je početkom 21. veka fabriku manometara za merenje pritiska iz komunističkog vremena. Prvobitni entuzijazam bio je ogroman, priseća se bivši radnik Ionel Biclea.

„Svi su mislili, i pored teških ekonomskih uslova u tom trenutku, da će fabrika praktično oživeti. Sa zapadnim investitorom kao novim poslodavcem osetili smo da je budućnost svetla“, kaže on za SETimes.

Međutim, kapitalistička pravila nisu išla u prilog fabrici. Novi vlasnici su vremenom od proizvodnog pogona napravili fabriku za sklapanje. Završni udarac bila je žestoka konkurencija iz Azije.

„Od oko dve hiljade zaposlenih preostalo je tek stotinak. Jako smo razočarani. Većina nas je ovde radila od osnivanja fabrike 1978. Tek kroz to gorko iskustvo shvatili smo da strani investitor ne mora uvek da bude i spasitelj“, dodaje Biclea.

Predsednik Srbije Boris prisustvovao je proslavi povodom najave otvaranja Fijatove proizvodnje u Kragujevcu. [Rojters]

U Srbiji radnici gube posao u fabrikama u vlasništvu privatnih vlasnika. Veliki broj njih ignorisao je svoja obećanja o širenju proizvodnje i umesto toga su otpuštali radnike.

Bugarski biznismen Valentin Zaharijev kupio je fabriku plastificiranih limova u Leskovcu. Iako je u startu obećao da će zaposliti više od 200 radnika, otpustio je trećinu zaposlenih.

Niška građevinska firma Građevinar nekada je zapošljavala 20.000 ljudi. Kompaniju je 2007. kupio srpski biznismen Đorđe Nicović, koji je otpustio radnike i prekinuo sve radove.

Mlekara Svedmilk otvorila je fabriku u novembru 2007, uposlila 120 radnika i angažovala 1.200 seljaka. Samo godinu dana kasnije fabrika je zatvorena i prodata američko-izraelskoj kompaniji Fenix enerdži, ali nije uspela da izdrži teret neizmirenih obaveza prema seljacima.

Turska mlekarska kompanija Sutas otkupila je bankrotiranu mlekaru 4. aprila i planira da započne poslovanje u roku od šest meseci.

„Biće to velika investicija za naše poljoprivrednike i stočare“, izjavio je turski ministar bez portfelja Hadi Nezir.

Ljupčo Aleksov, seljak iz Kadina, kaže za SETimes da ta prodaja seljacima donosi nadu u obnovu, ne samo seljacima iz Skoplja, već i onima u drugim delovima zemlje.

Generalno posmatrano, iako mnoge kompanije najavljuju da će otvoriti predstavništva i fabrike u regionu, ti planovi se često ne ostvaruju.

U Makedoniji, nekoliko fabrika, među kojima postrojenja francuske firme Montupe, slovenačke Iskre, turske Siše Džam i Bortek, najavilo je da nameravaju da otvore proizvodna postrojenja, ali se to nikada nije ostvarilo.

To, međutim, nije uvek slučaj. Ima i srećnih priča.

U Srbiji, italijanska kompanija Fijat otvorila je fabriku u Kragujevcu, po ugovoru potpisanom 2008. Uskoro bi trebalo da počne proizvodnja modela Fijat 500 L. Do kraja godine fabrika će uposliti 2500 ljudi, a godišnji izvoz Srbije porašće za više od milijardu evra.

Benetonova fabrika u Nišu postaće posle planiranog proširenja najveća investicija u tekstilnoj industriji u Srbiji. [Arhiva]

Italijanska tekstilna kompanija Beneton najavila je prošlog meseca da će proširiti svoju postojeću fabriku u Nišu u naredne četiri godine i zaposliti oko tri hiljade radnika.

Južnokorejski proizvođač auto delova Jura otvorio je tri fabrike u Srbiji i zaposlio oko 3.500 ljudi u protekle dve godine. Četvrta fabrika, koja se gradi u Leskovcu, zapošljavaće još 1500 radnika.

U slobodnoj zoni u Makedoniji, američka kompanija Džonson Kontrols, britanski Džonson Mejti i italijanski Teknohose grade fabrike i planiraju zapošljavanje stotina radnika.

U Lasiju, u Rumuniji, globalni proizvođač tehnologija i elektronike Delfi nedavno je otvorio svoju četvrtu fabriku u toj zemlji. Delfi je uložio više od 300 miliona evra u ta četiri postrojenja, koja će zapošljavati više od 12.000 radnika.

„Rumunija poseduje sjajnu kombinaciju kvalifikovane radne snage za proizvodnju i univerzitetski obrazovanih kadrova za inžinjering i menadžment; ima infrastrukturu i pogone, kao konkurentnu cenu poslovanja u obliku plata, komunalnih službi i usluga“, kaže za SETimes Anješka Pžimusinska, menadžer komunikacija kompanije Delfi za centralnu i istočnu Evropu.

Slični tekstovi

„Ta zemlja ima velik broj kvalifikovanih radnika. Uz odgovarajuću obuku, rumunski radnici dobro se prilagođavaju standardima auto industrije. Naših zaposleni su dinamični, kvalifikovani i vredni“, dodaje ona.

Iako se čini da u investicijama nema sredine -- ili su uspešne ili ne -- kompanije i dalje prave planove.

Proizvođač auto delova Drakslmajer trebalo bi da otvori fabriku u Kavadarcima u Makedoniji, koja će u naredne tri godine uposliti četiri hiljade ljudi.

Dopisnice SETimesa Marina Stojanovska iz Skoplja i Biljana Pekušic iz Beograda pomogle su sastavljanje ovog izveštaja.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.