Grčka omladina: „Nemamo nadu“

24/10/2011

Sa diplomom u rukama, ali bez posla i perspektive, mnogi mladi u Grčkoj kažu da će nevoljno otići iz svoje skoro bankrotirale zemlje i potražiti posao i novi život u drugim zemljama. Drugi su jednostavno rezignirani.

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 24.10.2011.

Anđelo Kocampas [Endi Dabilis/SETimes]

Kao i skoro polovina Grka mlađih od 25 godina, Anđelo Kocampas, koji je nedavno diplomirao na fakultetu, nema posao.

Dvadesetdvogodišnji Kocampas, koji je diplomirao na tehničkom fakultetu za radiologiju, nedavno se prošetao trgom Sintagma u centru Atine, koji je bio poprište nemira, i kaže da se pomirio sa saznanjem da će možda ostati nezaposlen.

„Tražim posao“ kaže, nikako u stilu očajnika, već sa obe noge na zemlji.

Ne pokazuje onaj gnev koji je izbijao, na tom istom mestu, iz hiljada „ozlojeđenih“, koji su se svako veče, celo leto okupljali da bi duvali u pištaljke, vikali i laserom osvetljavali zgradu parlamenta preko puta, besni zbog smanjenja plata i drastičnog povećanja poreza.

Mere štednje su pretežno bile neuspešne, pa je došlo do duboke recesije sa 16 odsto nezaposlenih, a među omladinom i do 40 odsto, iako Kocampas i njegovi prijatelji veruju da je ta brojka i veća. Većina ih je bez posla i gubi nadu brže nego što Grčka zapada u minus.

„Poslao sam svoju biografiju u sve bolnice u Atini, Solunu, Patri i Seresu,“ kaže Kocampas za SETimes, navodeći sve velike gradove u zemlji gde se ponadao da će možda pronaći posao. Nije imao sreće.

„Niko ništa ne nudi, niko ne odgovara,“ kaže on i dodaje da bi to moglo da ga navede da ode iz zemlje.

Jorgos Kolios [Endi Dabilis/SETimes]

Dvadesetpetogodišnji Jorgos Kolios priča istu priču, iako kaže da je srećan što radi u dugogodišnjoj porodičnoj zlatari, gde prodaje luksuzne artikle koje Grci danas uglavnom izbegavaju.

„Svako ko danas nešto proizvodi je u problemu ... svi su besni. Želim da bacam kamenje“, kaže on za SETimes, iako naglašava da ne bi to zaista i uradio, za razliku od hiljada onih koji su letos demonstrirali i učestvovali u neredima.

I dok Kolios ima posao, kaže da poznaje mnoge mlade Grke koji su nezaposleni. „Mislim da govorim u svačije ime, u ime mladih Grka koji nemaju ni nadu, ni perspektivu. Svi koji su mlađi od trideset godina žele da idu iz zemlje.“

Upravo je u tome problem Grčke, mladi ljudi od kojih je 70 odsto u anketama izjavilo da želi da emigrira u druge zemlje - SAD, Englesku, Kanadu, Nemačku, Australiju, i tamo potraži bolji život. Isto je kao kada su pre jednog veka njihovi pradedovi bežali od siromaštva u Grčkoj u potrazi za obećanijom zemljom.

Poslednjih decenija, dok je Grčka procvetala u EU, što je ekonomska iluzija koja je danas prosto isparila, mali broj mladih Grka je sanjao o životu i radu u inostranstvu. Međutim, danas mnogi kažu da nemaju budućnost. Bune se protiv protežirajućeg partijskog sistema koji guši preduzimljive privrednike i mlade radnike sa idejama.

Mnogi mladi u Grčkoj kažu da su izgubili nadu u budućnost u sopstvenoj zemlji. [Rojters]

U blizini, ispred Atinskog univerziteta, 23-godišnja Amalija Zijakos šeta se sa prijateljicom, ne obraćajući pažnju na narkomane koji se u po bela dana uzimaju drogu naslonjeni na zid starog fakulteta, dok desetak ilegalnih imigranata prodaje falsifikovanu robu na kartonima raširenim po trotoaru.

To je suprotno EU zakonu o zaštiti intelektualne svojine i šteti vlasnicima malih prodavnica koji se na to žale jer im pada prodaja, danas kada se Grci trude da što manje troše.

„Nadamo se da će se nešto promeniti, ali ne verujemo da zaista hoće“, kaže Zijakos za SETimes. „Nemam nikakvu nadu. Ako smo došli dovde kada je situacija toliko loša, onda smo gotovi.“

Slični tekstovi

I dok se nekih 30.000 državnih službenika stavlja u „rezervni“ status i prima 60 odsto plate, a za godinu dana će verovatno biti otpušteni, još 90.000 će doživeti istu sudbinu u naredne tri godine. Grčka omladina oseća se kao zatvorenik u sistemu koji preferira radnike srednjih godina, a danas se i ta radna mesta zatvaraju. Samim tim, perspektiva za mlađe od trideset godina je slaba, a još gora za one mlađe od 25.

Danas EU, MMF i ECB zahtevaju da Grčka ukine minimalnu zaradu koja garantuje 700 evra mesečno neto plate i mnogi mladi su ostali bez ičega, sa jedinim rešenjem da napuste zemlju. Sami sebe zovu „Generacija 700 evra“.

Njihovo beznađe stvorilo je zabrinutost u zemlji koja bi mogla, zbog odliva mozgova, da ostane bez svojih najboljih i najpametnijih mladih ljudi.

Lois Lambrianidis, ekonomista i geograf na Makedonskom univerzitetu u Solunu, kaže za list The Australian da je 9 odsto mladih Grka sa fakultetskom diplomom emigriralo od maja 2009. do februara 2010. „A proteklih meseci mladi ubrzano odlaze“, kaže on i napominje da, od jedanaest miliona ljudi koliko živi u Grčkoj, ima milion imigranata, a u dijaspori ima sedam miliona Grka i ta brojka se sada povećava.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.