Goranci čuvaju tradiciju
28/02/2011
Goranci se bore da sačuvaju svoj način života.
Fotografije i tekst Nikola Barbutov za Southeast European Times iz Beograda – 28.2.2011.
 Dva puta razdvojeni u proteklih sto godina, Goranci danas žive rasuti u tri zemlje. |
Velike padine Šar planine prostiru se duž južnog dela Kosova. Deo planine po imenu Gora naseljen je istoimenim narodom, Gorancima. Neki od njih kažu da su se naselili tu pre više od 700 godina.
Goranci imaju sopstveni jezik, iako samo u govornom obliku. Imaju sopstvenu jedinstvenu tradiciju i kulturu. Njihova tradicionalna pletena nošnja je pažljivo pravljeni umetnički rad, za kojim, međutim, potražnja opada jer se vremena menjaju. Danas je preostalo tek između 6.000 i 8.000 Goranaca, dok ih je početkom devedesetih bilo tri puta toliko.
„Nemam koga da učim“, uzdiše Vernesa Hajradini (53), koja je provela 35 godina za razbojem. Tako nešto se ne može naučiti preko noći. Tome se mora posvetiti čitav život. Hajradini je provela decenije za razbojem, svakog dana u nedelji.
Ona ga uglavnom koristi za tkanje tradicionalne nošnje. Međutim, iako je takva nošnja bila izuzetno tražena, taj posao više ne donosi zaradu kao nekada. Porodica Vernese Hajradini ima koristi od onoga što ona pravi i prodaje, ali ne kao ranije.
 Činjenica da nisu žurili sa modernizacijom pomogla je Gorancima da sačuvaju svoju kulturu i tradiciju. |
Tkanje je izuzetno teško i složeno. Pravljenje samo dela goranske nošnje koji liči na kecelju može da potraje i dve nedelje. Hajradini može da ga proda za 180 evra, pod uslovom da pronađe kupca. Obući se od glave do pete u goransku nošnju koštalo bi 400 evra, što je otprilike dva meseca napornog tkanja.
Njena mlađa kćerka Anita napunila je 31 godinu i poslednjih deset godina živi i radi u Austriji. Njena starija sestra skoro je otišla iz Gore -- prošle godine u Francusku. Vernesin sin Erkin (26) i njegova supruga Mebrulja imaju dvoje male dece, ali i Erkin planira da ode u inostranstvo, jer u Gori za njega nema posla.
„Nemam diplomu, osim sa devetomesečnog frizerskog kursa i to je sve. I sa odgovarajućim obrazovanjem je teško zaposliti se“, kaže on za SETimes.
 Iako ih veliki broj radi u inostranstvu, Goranci i dalje gaje čvrste veze sa svojim porodicama i zemljom. |
Njegov otac, Nehru Hajradini, radi kao učitelj u mesnoj školi, ali ne može sinu da pomogne da pronađe posao. Pre nekoliko godina je potrošio ušteđevinu na neki plac u okolini Beograda, u nadi da će na taj način sačuvati porodicu koliko toliko blizu. Smatra, Beograd nije daleko kao Francuska.
Goranci su vredni ljudi, sa snažnim osećajem sopstvenom kulturnog nasleđa i pripadnosti teritoriji na kojoj žive. Uprkos tome što su prešli u islam za vreme turske vladavine, sećaju se svoje hrišćanske prošlosti i još uvek proslavljaju Božić, Đurđevdan i Mitrovdan.
Oni koji žive i rade u inostranstvu u Goru se vraćaju samo nekoliko puta godišnje. Ako ni toliko ne mogu da stignu zbog obaveza, pronaći će vremena barem toliko da se vrate u Gori jednom godišnje, i to gotovo sigurno u proleće, na Đurđevdan. To je vreme kada Gora oživi, u mnoštvu boja sa ljudima obučenim u živopisne narodne nošnje.
Svuda se čuju smeh, pesma i igra. Svečanosti traju tri dana, a uvek svrate i Srbi i Albanci koji se tu nađu.
 Vernesa Hajradini već trideset i pet godina plete tradicionalnu nošnju. |
Nije lako živeti u Gori. Zimi se temperature spuštaju ispod nule a sneg prekriva čitave doline. Većina goranskih sela danas ima asfaltirane puteve, struju, telefon i Internet, ali nije uvek bilo tako.
To što se nisu žurili da se modernizuju pomoglo je Gorancima sa sačuvaju svoju kulturu i tradiciju. Dugo su bili odsečeni i nepristupačni, kako zbog geografske izolovanosti, tako i zbog načina života.
Gorani su nekada bili poznati kao puškari i pelivani - rvači koji su zarađivali za život tako što su se borili za novac ili hranu. Bili su poznati i kao vešti pastiri. U davna vremena na kraljevskom dvoru jela se samo jagnjad iz Gore.
Gora je u svojoj istoriji dva puta deljena, prvo kada je osnovana država Albanija 1912, a zatim decenijama kasnije sa raspadom bivše Jugoslavije, kada su delovi Gore potpali pod Makedoniju. Danas Goranci žive u tri države. Od ukupno 500 kvadratnih kilometara, 310 je u Srbiji, 150 u Albaniji i 40 u Makedoniji.
Gradilišta su čest prizor u goranskim selima. Nove i često neshvatljivo velike kuće grade se pored malih udžerica. Te kuće Gorancima da se podsećaju na dom. Ako neki Goranac umre u inostranstvu, iako je godinama živeo i radio van svoje postojbine, njegovo telo biće vraćeno u porodičnu kuću na dan ili dva pre sahrane na lokalnom groblju.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
U regionu još ima kršenja ljudskih prava, pokazuje nedavno objavljeni izveštaj Amnesti internešenela.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u