Jugoistočna Evropa prijatelj Fejsbuka

08/03/2010

U regionu vlada pomama za tzv. "socijalnim medijima", koriste ih čak i predsednici država.

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba - 08/03/10

Ako imate računar, imate prijatelja. [Getty Images]

Sa 400 miliona članova širom sveta, Fejsbuk je najverovatnije najpopularniji internet sajt za socijalno umrežavanje. Izuzetno popularan u Sjedinjenim Državama, uspešan u Kini i prisutan na svim kontinentima, preveden je na više od 70 jezika. Mnogi od tih jezika su na Balkanu, gde Fejsbuk, pored Jutjuba i sličnih sajtova, ima više miliona korisnika.

Fejsbuk je toliko popularan da novi hrvatski predsednik Ivo Josipović ima svoj sopstveni profil. Muzički kompozitor i advokat koji je postao političar -- a u januaru izabran na čelo države -- ima pet hiljada "prijatelja" koji redovno komentarišu njegove javne i privatne poduhvate.

Na Fejsbuku je sa njim još gotovo 800.000 drugih Hrvata -- kolega političara, raznih poznatih ličnosti, glumaca, umetnika, sportista i običnih ljudi. Socijalni mediji, međutim, ne služe samo za zabavu i igre, već ih ljudi koriste i za prikupljanje pomoći za žrtve na Haitiju ili bolesnu decu iz drugih delova sveta kojoj je potrebna medicinska nega.

Povežite se sa SETimes-om on Facebooku!

Internet stranice novina, novinskih agencija, televizijskih i radio stanica veoma zanimaju korisnike interneta na Balkanu. Najpoznatiji sajtovi su, između ostalih, koha.net, gazetaexpress.com, telegrafi.com i B92.net. Na tim sajtovima vode se debate o najraznovrsnijim temama -- od međunacionalnih prepirki do literature i umetnosti.

U Bugarskoj, Fejsbuk je od 2009. narastao deset puta i postao drugi najpopularniji sajt na internetu, objavila je Alexa Internet Inc, filijala Amazon.com koja se bavi praćenjem informacija na internetu. Više od 80 odsto svih korisnika Fejsbuka u Bugarskoj mlađi su od 40 godina.

U Bugarskoj je popularan i blog svejo.net -- rangiran na 25. mestu i popularniji i od Tvitera i Majspejsa u toj zemlji. Međutim, podaci EU agencije za statistiku Eurostat pokazuju da Bugarska ima najmanji procenat domaćinstava povezanih na internet sa oko 30 odsto.

Srpske političke stranke požurile su da iskoriste prednosti rastućeg interesovanja za socijalne medije. [Nikola Barbutov/SETimes]

U Makedoniji i Srbiji je stopa korišćenja interneta 42 odsto, odnosno 37 odsto.

Krajem 2009, Rumunija je bila četvrta na svetu po broju najbržih internet konekcija prema podacima Akamai, koja objavljuje tromesečni izveštaj pod nazivom "Stanje interneta". Rumunija je plasirana iza Južne Koreje, Japana i Honkonga na tabeli država sa najbržim internetom.

Međutim, u toj zemlji je samo 38 odsto domaćinstava priključeno na internet. Na drugom mestu u kategoriji socijalnih medija u Rumuniji, tik do Fejsbuka, je domaći sajt za socijalno umrežavanje neogen.ro.

Pre dve godine, rumunska verzija jutjuba trilulilu.ro prodala je 41 odsto svojih akcija francuskom biznismenu koji je takođe uložio u internet stratešku igricu zvanu eRepublik.com.

U Bosni i Hercegovini, istraživanje agencije GfK BH pokazuje da 52 odsto svih građana BiH starosti 15 i više godina koristi socijalno umrežavanje preko interneta. Polovina ih je na Fejsbuku, a više od 50 odsto su žene. Prema podacima GfK BH, tek mali broj muških korisnika Fejsbuka u BiH su stariji od 45 godina.

Na Kosovu, socijalni mediji su postali svakodnevni instrument za merenje pulsa javnog mnjenja po raznim pitanjima -- političkim, kulturnim i svetovnim. Na Fejsbuku se razgovara o temama kao što su "Kosovo u EU", "Republika Kosovo" i izbor za "Mis Kosova".

U Srbiji je Fejsbuk pravi hit. Ljudi se na tom sajtu povezuju sa starim prijateljima u zemlji i inostranstvu, pronalaze nove prijatelje i rade na političkim kampanjama pošto se za njih zainteresuju na internetu.

Gotovo sve srpske političke stranke imaju svoje stranice na Fejsbuku i posećenost istih raste za vreme izbora. Najaktivnije srpske političke sajtove na Fejsbuku imaju partije sa najmlađim članovima: Demokratska stranka, Liberalno demokratska partija, Srpska napredna stranka i Demokratska stranka Srbije.

Milioni građana Jugoistočne Evrope imaju profile na Fejsbuku. [Getty Images]

Fejsbuk je dospeo u žižu interesovanja posle napada na predsednika Nove Srbije Velju Ilića 5. februara, dok je odgovarao na pitanja novinara za vreme jednog uličnog protesta.

Zbog napada je priveden Dejan Stojadinović. Kada su novinari otkrili Stojadinovićev profil na Fejsbuku, pronašli su i brojne pretnje raznim drugim državnim funkcionerima, uključujući i predsednika Borisa Tadića.

U Grčkoj, zemlji sa više od 11,2 miliona stanovnika, više od polovine ljudi poseduje računar. Prema jednoj panhelenskoj anketi o korišćenju interneta u 2009. godini, 76 odsto Grka priključuje se na internet od kuće, a većina ih to radi svakoga dana. Većina traga za odgovorima na razna pitanjima -- od medicinskih informacijama, do najboljih mesta gde se nešto može kupiti, dok 62 odsto koristi internet za slanje elektronske pošte.

Samo 42 odsto ispitanih Grka koristi internet za socijalno umrežavanje. Ipak, u proteklih pet godina, Grci starosti između 18 i 15 godina svakodnevno koriste internet, a Fejsbuk je istovremeno skočio na oko dva miliona korisnika.

Najpopularniji sajtovi u Grčkoj su Gugl, na kome se odvija 96% ukupnog internet saobraćaja u toj zemlji; sledi youtube.com sa 67,8 odsto i yahoo.com na udaljenom trećem mestu, sa nešto manje od 50 odsto. Popularnost domaćeg sajta za socijalno umrežavanje www.zoo.gr u stalnom je porastu.

U Grčkoj su blogovi posebno popularni -- bilo da su pojedinačni, politički ili socijalni -- i građani "izlaze" na internet da bi obelodanili svoje mišljenje i stavove. Neki blogeri učestvuju u onome što se zove "onlajn aktivizam", u okviru kog akcije poput protesta zbog državnih mera štednje dopiru do mnogo većeg broja ljudi nego tradicionalnom metodom lepljenja postera.

Jedan takav sajt je "Stop šumskim požarima", Fejsbuk grupa napravljena pošto su požari koji su harali Grčkom pre nekoliko godina napravili ogromnu štetu.

Građani takođe počinju da veruju blogovima više nego komercijalnim televizijskim stanicama, jer činjeničnu tačnost postavljenih informacija mogu da provere svi čitaoci bloga, ma gde se nalazili. A nije prošlo mnogo vremena od kako je grčka vlada svojevremeno naredila gašenje dva bloga koji su pisali o političkim skandalima.

U izradi ovog članka učestvovali su i dopisnici SETimes Svetla Dimitrova iz Sofije, Pol Čočoju iz Bukurešta, Marija Paravantes iz Atine, Manjola Hala iz Tirane, Bojana Milovanović iz Beograda, Jusuf Ramadanović iz Sarajeva i Linda Karadaku iz Prištine.