Makedonija trpi zbog nejasne ekonomske politike

02/11/2009

Prošle godine, vlada je rekla da će Makedonija biti imuna na svetsku ekonomsku krizu i teško pogrešila. Danas se zemlja hvata u koštac tom dilemom.

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 02/11/09

Guverner Narodne banke Petar Gošev. [Tomislav Georgiev/SETimes]

Ekonomska situacija u Makedoniji čini se da je jasna posle posete MMF-a prošle nedelje. I dok je vlada zadovoljna zaključcima Fonda, opozicione stranke nisu oduševljene.

Očekuje se postepeni povratak ekonomskom rastu, a predviđa se da će BDP opasti za samo između 1 i 1,5 odsto ove godine, što je blagi napredak u odnosu na prethodnu prognozu koja je predviđala pad od 2,5 odsto, kaže šef Misije MMF-a u Makedoniji Ves Mekgru.

"Iako je kriza očigledno pogodila Makedoniju, ona je prošla mnogo bolje od većine drugih zemalja u regionu", saopštila je vlada na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefovima makedonskih finansijskih institucija.

Međutim, Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) upozorava da je MMF predvideo visok rizik od makroekonomske nestabilnosti.

"Vlada je usamljena u svojim nerealnim prognozama za 2009. nasuprot MMF-u, EBRD [Evropske banke za obnovu i razvoj] i predviđanjima SDSM", rekao je potpredsednik SDSM Zoran Jovanovski.

Letos je došlo do žučne debate o efektima svetske finansijske krize.

Na naslovnim stranama novina u julu pisalo je "Makedonija pred bankrotom". Mediji su počeli da bruje o tome kada je ministar finansija Trajko Slavevski rekao da je zemlja pred likvidacijom svoje imovine. On je pozvao parlament da izvrši rebalans budžeta i smanji troškove za stotinak miliona evra.

Narodna banka Republike Makedonije. [Narodna banka Makedonije]

"Ne čekajte septembar, uradite to do kraja meseca", rekao je Slavevski.

To upozorenje šokiralo je javnost. Mnogi su nagađali da će doći do otpuštanja u državnoj upravi i smanjenja penzija da bi se smanjio državni dug, ali se ti strahovi nikada nisu obistinili.

Makedonija se ipak našla na udaru finansijske krize i novi mandatar, ministar finansija Zoran Stavrevski, koji je ujedno i potpredsednik vlade, objavio je da je zemlja zapala u recesiju.

"Niko ne bi trebalo da se iznenadi da je tokom 2009. Makedonija imala negativnu stopu rasta, baš kao i druge zemlje koje će ove godine zapasti u recesiju. Ako je ceo svet u recesiji, nerealno je očekivati da se Makedonija izvuče", rekao je Stavrevski u parlamentu.

Iako Stavrevski nije bio iznenađen, neki naslovi na veb lokaciji njegove vlade bili su zlokobni.

Jedan naslov je glasio: "Direktne strane investicije u prva četiri meseca 2009. iznose oko 90 miliona evra."

Prema navodima iz tog članka, u istom periodu prošle godine, u Makedoniju je bilo stiglo 142,5 miliona direktnih stranih investicija.

Drugi naslov, možda najzabrinjavajući, glasi: "Stopa rasta Bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju 2009. iznosi -0,9 odsto."

U svim člancima korišćene su brojke dobijene od Državnog zavoda za statistiku.

Kriza je, slično kao i u drugim zemljama, najviše pogodila radničku klasu, posebno kada je reč o dobijanju kredita. Potrošački krediti u proseku su porasli sa 10 na 14,5 odsto, a iza politike Narodne banke, banke su primenile kreditna ograničenja tako da su, za većinu ljudi, krediti gotovo nedostižni.

Ministar finansija Zoran Stavrevski. [Makedonska vlada]

Politika guvernera Narodne banke Petra Goševa bila je stroga od kako je preuzeo kormilo te ustanove - nulta tolerancija za bilo kakve promene stabilnog kursa denara. Sa prvim znacima ekonomske krize, Gošev je uveo radikalne antiinflacione mere.

U martu, Gošev je rekao da je kurs denara ozbiljno ugrožen i da će braniti fiksni devizni kurs po svaku cenu. Takođe je preduzeo mere da radikalnu pooštri ionako strogu monetarnu politiku, u svetlu porasta kamata na obveznice Narodne banke za dva procentna poena, a banka pokušava da sačuva devizne rezerve, održi devizni kurs i izbegne devalvaciju.

Preduzeća se već neko vreme žale da je restriktivna politika Narodne banke poskupela kreditiranje i otežala izvoz.

U avgustu je, zbog nekih ohrabrujućih nagoveštaja, poput zdravog budžeta mesec dana ranije, Stavrevski pozivao guvernera da snizi kamatne stope.

U intervjuu dnevnom listu Utrinski vesnik, Gošev je rekao da je prerano za opuštanje monetarne politike. On je izneo procenu da banke u zemlji neće osetiti punu snagu krize još neko vreme. Zarada banka bila je za gotovo 86 odsto niža u odnosu na prošlu godinu.

Posledice krize mogu se videti u po deviznim rezervama. Prema podacima Narodne banke, devizne rezerve ove godine su snižene za 101,5 miliona evra. Pozitivni signali stigli su u julu, kada su rezerve porasle zbog toga je što vlada izdala tzv. "evro obveznice," kao i zbog dolaska gastarbajtera u Makedoniju.

U novembru 2008, iako je vlada rekla da će kriza zaobići zemlju, saopšten je paket od 330 miliona evra da bi se ublažile njene posledice. Paket je predviđao, između ostalog, smanjenje carina i snižavanje poreza za poljoprivrednike.

Prema rečima Miroljuba Sukarova, profesora Univerziteta Jugoistočne Evrope u Tetovu, proizvodi koje Makedonija izvozi nisu nezamenjivi. Sukarov je za Macedonian Business Portal izjavio da su artikli koje Makedonija uvozi nezamenjivi, poput nafte i struje. Prema tome, ako se kriza nastavi, Makedoniji će biti potrebno mnogo više od uobičajenih pola miliona evra da bi se izborila sa njenim posledicama, smatra Sukarov.

Situaciju bi najbolje mogao da sumira običan građanin. "Nezaposlen sam, tako da me svetska ekonomska kriza ne pogađa. U stalnoj sam krizi."

Trenutna stopa nezaposlenosti u Makedoniji je 33,8 odsto.