Fridom Haus: "Negativni trendovi" u slobodi medija na Balkanu

29/06/2009

Sloboda štampe širom sveta je prošle godine bila u opadanju, konstatuje se nedavnom izveštaju Fridom Hausa, i naglašava da je taj trend najdrastičniji bio u istočnoj Evropi.

(Dnevnik.bg - 06/05/09; Zaman - 04/05/09; Sofia Echo - 03/05/09; VOA, RFE/RL, SNA, B92, MIA - 02/05/09; Freedom House, AP, CNN - 01/05/09; AFP - 30/04/09)

Fridom Haus je objavio svoj godišnji izveštaj o medijima u maju. [Freedom House]

Ističući ekonomsku krizu kao glavni razlog, novi izveštaj Fridom Hausa pokazuje da je 2008. sloboda medija nastavila da opada sedmu uzastopnu godinu. "Novinarska profesija je danas u problemima i bori se za opstanak, u situaciji kada trpi pritiske vlasti, drugih moćnih aktera i globalne ekonomske krize", kaže izvršni direktor Fridom Hausa Dženifer Vindzor.

"Štampa je prva linija odbrane demokratije i njena ranjivost ima ogromne implikacije za demokratiju ako novinari ne mogu da vrše svoju tradicionalnu ulogu nadzora."

Ovogodišnje istraživanje, objavljeno u maju, obuhvatilo je 195 zemalja i teritorija, na osnovu 23 metodološka pitanja u tri široke kategorije: pravno, ekonomsko i političko okruženje. Zemlje su ocenjivane sa od 0 (najbolje) do 100 (najgore), što njihov plasman određuje kao "slobodna" (1-30 poena), "delimično slobodna" (31-60), ili "nema slobode" (61-100).

Oko 36 odsto, odnosno 70 od 195 zemalja, u kojima živi 17 odsto svetske populacije, rangirano je kao "slobodno", dok ih je prošle godine bilo 72. Broj zemalja klasifikovanih kao "delimično slobodne" popeo se na 61, odnosno 31 odsto, u odnosu na 59 u izveštaju iz 2008. Zemalja koje su ocenjene sa "nema slobode" ostao je isti - 64, odnosno 33 odsto.

Sve značajnije promene poena kada je reč o zemljama Balkana bile su negativne: region centralne i istočne Evrope, odnosno region bivšeg Sovjetskog saveza, zabeležio je najveći pad slobode štampe, konstatovao je Fridom Haus, navodeći takve trendove u Bosni i Hercegovini (BiH), Bugarskoj i Hrvatskoj.

"Više zemalja na Balkanu, poput Bosne i Hercegovine, Bugarske i Hrvatske, zabeležile su negativne trendove zbog povećanog broja slučajeva fizičkih pretnji i uznemiravanja novinara", stoji u izveštaju.

"I u Bugarskoj i Hrvatskoj ubistva novinara bila su retka, dok je opšti stepen zastrašivanja i nasilja u sve tri zemlje porastao."

Georgi Stojev, bivši pripadnik kriminalne grupe koji je postao kolumnista i autor serije knjiga o organizovanom kriminalu u Bugarskoj, ubijen je usred bela dana prošle godine u jednom od najprometnijih delova Sofije. To ubistvo još nije razjašnjeno. Prošlog septembra, urednik veb sajta Frog Njuz divljački je prebijen, posle čega je pao u trodnevnu komu. Napadači nisu identifikovani.

Žena nosi sliku Georgija Stojeva, poznatog kao "hroničara podzemlja", na njegovoj sahrani u Sofiji prošle godine. [Getty Images]

"Sve veću zabrinutost u Bugarskoj izaziva nekažnjivost prošlih krivičnih dela protiv novinara…"

Još jedna ugledna "vočdog" organizacija zaključila je početkom godine da se sloboda štampe "znatno pogoršala" od kako su Bugarska i Rumunija pre dve godine ušle u EU, u vezi sa incidentima zastrašivanja novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom, kao i ukupnom atmosferom u medijskom sektoru u toj zemlji.

"Od snažnog komunističkog režima, u Bugarskoj je situacija evoluirala u moderni feudalizam, a da se akteri zapravo nisu ni promenili", konstatovala je prošlog februara nevladina organizacija iz Pariza "Novinari bez granica", koja se bavi unapređivanjem slobode štampe.

Bugarska je bila 76. na indeksu sa 36 poena, tri više nego prošle godine.

Nekoliko mesta ispod, Hrvatska je završila na 81. mestu sa 38 poena, zbog svoijh "negativnih trendova".

Vlasnik jednog od najvećih hrvatskih nedeljnika Nacional, Ivo Pukanić poginuo je u eksploziji automobila u Zagrebu u oktobru 2008. U eksploziji je poginuo i direktor marketinga Nacionala Niko Franjić. Istraga je kasnije dovela do hapšenja više osumnjičenih, uključujući i srpskog mafijaškog bosa Sretena Jocića.

BiH je zabeležila skor od 47, dva poena više nego prošle godine, i završila je na 98. mestu. Bosna je dobila više poena zbog toga što "vlasti Republike Srpske sprovode pojačanu političku kontrolu nad medijima", stoji u izveštaju.

Nekoliko balkanskih zemalja zabeležilo je isti skor kao prošle godine, među kojima Makedonija (47) na 98. mestu, Srbija (39) na 83. mestu, Rumunija (44) na 92. mestu pored Ekvadora, Paname i Perua, i Albanija (50) na 101. mestu.

Turska i Crna Gora zabežile su po jedan poen manje, što je malo poboljšanje.

Kipar je jedna od tek dve balkanske države čiji se mediji smatraju "slobodnim". Druga je Grčka. [Getty Images]

Crna Gora je zabeležila ukupno 37. poena, samo poen više od Bugarske, i tako je na 78. mestu u globalnom poretku, zajedno sa Bocvanom i Istočnim Timorom.

Kipar i Grčka ostaju jedini zemlje jugoistočne Evrope koje su klasifikovane kao "slobodne", Kipar je zadržao ukupni skor od 22 poena i zauzima 38. mesto između Australije, Dominikanske Republike, Francuske i Malte.

Sa ukupnim skorom od 29, u odnosu na 27 u indeksu 2008, Grčka deli 63. mesto sa Čileom i Samoom.

Sa skorom od devet, Island je zauzeo prvo mesto na indeksu slobode štampe Fridom Hausa za 2009. Finska i Norveška na drugom su mestu sa po 10 poena. Još sedam drugih zapadnoevropskih zemalja završile su u prvih deset: Danska, Švedska, Belgija, Luksemburg, Andora, Holandija i Švajcarska.

Turkmenistan, Burma i Severna Koreja ponovo su završile kao tri najgore plasirane zemlje.

Izveštaj od osam strana objavljen je pred Dan slobode štampe 3. maja, zajedno sa indeksom slobode štampe i drugih tabela, grafikona i analiza. Pojedinačne analize za svaku od 195 zemalja trebalo bi da budu objavljene kasnije u toku godine.