Pojačava se trka za Južni tok i Nabuko

01/06/2009

U maju su preduzeti novi koraci u pravcu realizacije gasovoda Južni tok i Nabuko i tako je počela nova faza žestoke trke između ta dva projekta

(Razni izvori -- 30/04/09 - 26/05/09)

Prekid snabdevanja Evrope ruskim gasom naveo je EU da pojača napore da diverzifikuje izvore i pravce uvoza gasa. [Geti Imidžis]

Trka između projekata gasovoda Južni tok i Nabuko, koji bi trebalo da snabdevaju Evropu prirodnim gasom, naglo se ubrzala sa novim aranžmanima potpisanim u maju.

Nabuko ubrzava

Na mini samitu 8. maja u Pragu, visoki zvaničnici EU, predsednici Azerbejdžana, Gruzije i Turske i egipatski ministar za naftu potpisali su deklaraciju podrške energetskoj inicijativi EU "Južni koridor", koja obuhvata projekat Nabuko. Dogovor predviđa ubrzanje izgradnje gasovoda, što će pomoći u smanjenju zavisnosti 27-članog bloka od ruskog gasa.

Prema predstavljenim planovima, gasovod Nabuko, dug 3300 km, prolazio bi kroz Tursku, Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku do Austrije. Kada ga stave u funkciju, kroz taj gasovod bi svake godine prolazilo 30 milijardi kubnih metara kaspijskog prirodnog gasa za Evropu. Taj projekat, koji je više puta kasnio od kada je započet 2002, trebalo bi da bude završen do 2014.

Konzorcijum koji će graditi i rukovoditi gasovodom vrednim devet milijardi evra, sastoji se od šest kompanija -- austrijskog OMV-a, bugarskog Bulgargaza, mađarskog MOL-a, rumunskog Transgaza, turskog Botasa i nemačkog RWE.

Razne prepreke, uključujući i svađe među partnerima i neizvesnosti u pogledu toga da li projekat može da pokrene dovoljno gasa da bi finansijski bio isplativ, razlog su za dugo kašnjenje implementacije gasovoda. Još jedna velika smetnja uklonjena je na sastanku u Pragu, pošto je Turska pristala da odustane od svog zahteva da koristi 15 odsto gasa iz Nabuka za svoje domaće potrebe. Turci su bili insistirali i na naplati "takse" na gas koji će ulaziti u gasovod na istočnoj granici njihove zemlje.

"Dogovorili smo se o tranzitu na osnovu troškova. Blizu smo rešenja", izjavio je evropski komesar za energiju Andris Pibalgs britanskom dnevniku Gardijan.

Prema Praškoj deklaraciji, Turska i EU dogovorili su se da završe razgovore sa međudržavnim sporazumom o Nabuku "što brže" i potpišu isti do kraja juna u Ankari.

Južni tok pod uticajem Rusije

Predstavnici Kazahstana, Turkmenistana i Uzbekistana odbili su da potpišu završnu deklaraciju. BBC je, pozivajući se na diplomatske izvore, javio da je taj potez izazvan pritiskom Rusije, koja podržava projekat gasovoda Južni tok.

Evropa u ovom trenutku uvozi oko 150 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Rusije, što zadovoljava oko četvrtinu njenih potreba. Osamdeset odsto tog gasa prevozi se ukrajinskim gasovodima, koji datiraju još iz sovjetskog vremena.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (levo) pokazuje dokumente turskom predsedniku Abdulahu Gulu (desno) i predsedniku Azerbejdžana Ilhamu Alijevu posle potpisivanja sporazuma o gasovodu Nabuko 8. maja. [Geti Imidžis]

Svađa Kijeva i Moskve oko cene gasa u januaru dovela je do ozbiljnih poremećaja u snabdevanju, koje je potpuno zaustavljeno u nekim od 20 evropskih zemalja pogođenih krizom.

Uznemirena zbog prekida snabdevanja, EU je pojačala napore u pravcu diverzifikovanja izvora i pravaca uvoza gasa da bi smanjila svoju zavisnost od Rusije. Nabuko i još dva projekta gasovoda u inicijativi Južni koridor, koja oba zaobilaze Rusiju i Ukrajinu, na listi su prioriteta Unije.

Moskva želi da projekat koji ona podržava - gasovod Južni tok, koji predstavlja novi pravac izvoza ruskog prirodnog gasa u Evropu - takođe bude uvršten u strategiju diverzifikacije EU.

Na sastanku 15. maja u Sočiju, na Crnom moru, ruski gasni gigant Gazprom potpisao je ugovore sa najvećim energetskim kompanijama četiri partnerske zemlje da bi ubrzao implementaciju projekta. Prema sporazumu sa italijanskom firmom Eni, koja je drugi partner u zajedničkom ulaganju da se sagradi gasovod, kapacitet Južnog toka povećan je sa prvobitno planiranih 31 milijardi kubnih metara gasa godišnje na 63 milijarde kubnih metara.

Taj aranžman pojačao je zabrinutost zbog zavisnosti EU od ruskog gasa.

Posebni ugovori potpisani sa šefovima Bugarskog energetskog holdinga, grčke kompanije za prirodni gas DESFA i srpskim Srbijagasom predviđaju stvaranje zajedničkih ulaganja za sprovođenje studija izvodljivosti izgradnje delova gasovoda na teritoriji tih zemalja.

Južni tok obuhvata i deonicu od 900 km ispod Crnog mora do Bugarske, gde će se račvati u dva kraka - južni preko Grčke u Italiju i severni, kroz Srbiju i Mađarsku, koji će se verovatno zaustaviti u Austriji, ako ta zemlja pristane da se priključi projektu.

Razgovori o uključenju Slovenije u projekat su u završnoj fazi i ugovor bi trebalo da bude potpisan u junu.

Bitka za gas

Istog dana kada su sporazumi potpisani u Sočiju, zamenik generalnog direktora Gazproma Aleksandar Medvedev izjavio je da je njegova kompanija spremna da otkupi celokupnu količinu gasa iz polja Šah Deniz-2 u Azerbejdžanu, koja je bila predviđena za Nabuko.

"Verujemo da bi Gazprom kupio taj gas da bi obezbedio nesmetano snabdevanje Evrope gasom", izjavila je Natalija Mihalkova, koja se bavi problematikom nafte i gasa u finansijskoj kompaniji Otkritije, za ruski dnevni list Moskou njuz. "Ipak, ne isključujemo mogućnost da vlada, koja ima kontrolni paket u Gazpromu, primora kompaniju da usvoji takvo rešenje kao protivtežu potencijalno konkurentnom projektu Nabuko."

Zamenik generalnog direktora Gazproma Aleksandar Medvedev izjavio je da je njegova kompanija spremna da otkupi celokupnu količinu gasa iz polja Šah Deniz-2 u Azerbejdžanu, koja je bila predviđena za Nabuko. [Geti Imidžis]

OMV i MOL obelodanile su 17. maja projekat od 5,9 milijardi evra sa kompanijama Dana Gas i Crescent Petroleum iz Ujedinjenih arapskih emirata (UAE), koji će im omogućiti da ispumpavaju prirodni gas iz dva polja u kurdskoj oblasti u Iraku i njima pune gasovod Nabuko.

OMV je takođe saopštio da bi proizvodnja sa oba polja mogla da dostigne tri milijarde kubnih stopa prirodnog gasa dnevno u sledećih šest godina.

"Te količine će u početku zadovoljiti potrebe lokalne industrije, a velike količine biće raspoložive za izvoz, prvenstveno u Tursku i Evropu, preko planiranog gasovoda Nabuko", saopštila je austrijska naftna kompanija.

Međutim, taj optimizam pokazao se preuranjenim, pošto je Bagdad odmah odbacio te planove.

"Nećemo dozvoliti bilo kome da izvozi gas iz regiona bez odobrenja centralne vlade i iračkog ministarstva nafte", rekao je 18. maja irački ministar nafte Husain al-Šahristani.

Kao rezultat aranžmana, dve kompanije iz Emirata sada imaju udeo od tri odsto u MOL-u, javili su mađarski mediji.

Međutim, jedan drugi potez izazvao je još veću zabrinutost da bi Rusija mogla da se ušunja na evropsko tržište energenata na zadnja vrata.

Nedavno objavljeni izveštaji pokazali su da je Surgutneftgas, peta najveća kompanija u Rusiji, postala najveći deoničar MOL-a jednim brzim potezom krajem marta. Rusi su kupili celokupan udeo od 21,2 odsto u mađarskoj kompaniji, koja je inače druga po veličini na tržištu energenata u Centralnoj Evropi - za rekordnih 1,4 milijarde evra.

Još jedna mađarska energetska kompanija promenila je vlasnika na podjednako netransparentan način. Ukrajinski biznismen Dmitro Firtaš, vlasnik distributera gasa Emfeš, koji kontroliše najmanje 20 odsto mađarskog gasnog tržišta, otkrio je 28. aprila da je vlasništvo nad njegovom kompanijom preneto na RosGas AG.

RosGas će biti pod kontrolom gasnog distributera Overgas Inc, bugarske posredničke kompanije, napisala je u jednom izveštaju od 7. maja Irina Reznik, stručnjak za temu energetike ruskog dnevnog lista Vedomosti. Gazprom drži samo 0,49 odsto akcija pomenute bugarske firme, tok izvozna kompanija Gazproma - Gazprom Export - poseduje 49,51 odsto kompanije. Zamenik generalnog direktora Gazproma i generalni direktor za izvoz te firme Aleksandar Medvedev predsednik je upravnog odbora Overgas Inc.

"Sve je mutno u ovom delu Evrope, gde Rusija nastavlja da širi svoju kontrolu u energetskom sektoru", citirao je Njujork tajms u jednom članku 13. maja Agatu Loskot-Strašota iz Centra za istočne studije u Varšavi. "Teško da EU ikada može imati efektivnu energetsku politiku sve dok u tom sektoru nema transparentnosti."