Beogradska deca ulice pronašla utočište u svratištu

13/04/2009

Na ulicama Beograda živi ili radi više od 500 dece, koja se bore da prežive i često dolaze u sukob sa zakonom.

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 13/04/09 Fotografije Nikola Barbutov

Procenjuje se da više od 500 dece živi i radi na ulicama Beograda.

Stručnjaci procenjuju da na ulicama Beograda živi ili radi više od 500 maloletnika, uglavnom Roma. Umesto da spavaju u čistoj postelji i udobnom krevetu kod kuće, ta deca spavaju po šahtovima, kartonskim kutijama ili ruiniranim zgradama.

Često prose na ulicama, zajedno sa svojim roditeljima, ili zaustavljaju vozače da bi im za dinar ili dva oprali vetrobran. Većina te dece nema ličnu kartu niti zdravstveno osiguranje, a zbog sukoba sa zakonom u prošlosti izbegavaju ustanove socijalne zaštite i maloletničke domove. Prema podacima UNICEF Srbija, više od 300.000 dece u zemlji zbog siromaštva nema pristup zdravstvenoj zaštiti niti školovanju.

Većina su Romi, ali im je poreklo različito: neki su pobegli od svojih bioloških roditelja ili usvojilaca, drugi su otišli iz sirotišta ili maloletničkih domova. Mnogi su izbeglice. Agencija AFP piše da su se mnoga deca koja su poslednjih godina napustila Kosovo pridružila onima koji su izbegli iz svojih domova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj početkom devedesetih.

Pre dvadeset meseci, u pokušaju da pomogne toj deci, Centar za integraciju mladih (CIM) otvorio je Svratište za uličnu decu u Beogradu. Cilj je da im se pruži lekarska pomoć, hrana ili krevet na jednu noć.

CIM pruža utočište i zdravstvenu zaštitu decu i pomaže im da dobiju lične isprave, što je neophodno za pohađanje škole i dobijanje zdravstvene zaštite. Centar je do sada posetilo više od 300 dece.

Sedamnaestogodišnji Idriz radi na ulici od svoje devete godine. Živi sa roditeljima, petoro braće i tri sestre. Posle četiri godine osnovne škole, počeo je da izdržava porodicu, pošto mu je otac invalid, a majka mora da vodi računa o mlađoj deci. Idriz zarađuje perući vetrobrane i sakupljajući aluminijumski i bakarni otpad zajedno sa svojim bratom.

"Ne mogu da se vratim u školu, jer ne bi imao ko da izdržava porodicu. Moj brat i ja dnevno zaradimo oko 11 evra. Taj novac ne može da ishrani nas desetoro", kaže Idriz.

Svratiše za uličnu decu Beograda deci pruža lekarsku pomoć, hranu ili krevet na jednu noć.

Da ima dovoljno novca, Idriz bi otvorio sopstvenu auto perionicu. On je samo jedan od 260 korisnika usluga Svratišta, projekta nevladine organizacije "Centar za integraciju omladine". U zavisnosti od vremenskih prilika, u Svratište svakog dana svraća između 30 i 60 dece.

Koordinator projekta Milica Đorđević objašnjava da su i korisnici centra učestvovali u njegovom oblikovanju. Volonteri Centra za integraciju omladine posetili su decu koja žive na ulici, razgovarala sa njima o njihovim potrebama, da bi zatim uobličila usluge koje centar nudi. Jedan od zahteva dece je da u Svratište ne može da ulazi policija.

"Glavna svrha svratišta je da pruža pomoć i interveniše u hitnim situacijama, kada je to deci potrebno. Ako je dete prebijeno, imamo medicinsku sestru; ako je dete gladno, ovde može da jede i da se okupa. Dece će dobiti odeću i obuću, a može i da prespava ovde", kaže Đorđević.

Ona dodaje da zaposleni centra prijavljuju svako dete Centru za socijalni rad i, u saradnji sa organima socijalne zaštite, pokušavaju da sklone dete sa ulice. "Uspevamo da smestimo neku decu u sigurne kuće, ali se desi da ih tamo socijalni radnici ne posete mesecima. Dete se tako umori od tog sistema i pobegne nazad na ulicu", kaže Đorđević. "Korisnici centra uglavnom nemaju zdravstveno osiguranje, pa je teško smestiti ih u neku državnu ustanovu za oporavak."

Mnoge porodice nisu u stanju da se nose sa takvom decom. Mnoge pokušavaju da ih na silu promene, što proizvodi kontraefekat, pa ponovo beže od kuće. "Problem je što ta deca izbegavaju institucije i represivan sistem", kaže koordinatorka centra.

"I narkomanija je učestali problem. Toj deci je na ulici lako dostupna svakakva droga, posebno heroin", ističe Đorđević.

U dvadeset meseci svog postojanja, Svratište je tri puta menjalo adresu i svaki put su ga "isterale" komšije koji ne žele da im se u kraju okupljaju siromašna deca. Danas Svratište ima zasebni objekat sa sopstvenim dvorištem, ali zakup ističe u maju.

Predstavnici centra se nadaju da će zakup biti produžen i da će centar, koji danas jedva sastavlja kraj s krajem, postati stalni poduhvat beogradskih i srpskih vlasti.